Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

СЕДАМ НОВИХ СВЕТСКИХ ЧУДА

rss

08.09.2007. Извор: еКапија

Велики кинески зид, град Петра у Јордану, статуа Христа Спаситеља у Рио де Жанеиру, Мачу Пикчу у Перуу, пирамида у Чичен Ици у Мексику, Колосеум у Риму и Таџ Махал у Индији проглашени су новим светским чудима гласовима више од 100 милиона људи широм света.

Организација "Нових 7 чуда" Швајцарца Бернара Вебера организовала је 1999. године гласање путем интернета и СМС порука за избор нових седам светских чуда. Нова светска чуда проглашена су на церемонији у Лисабону.

Од гласања се, међутим, дистанцирао УНЕСЦО, организација УН за образовање, науку и културу, која редовно допуњује листу светске баштине, уз оцену да листа одражава мишљење само оних који су гласали. Традиционалних седам светских чуда су Висећи вртови у Вавилону, статуа Завса на Олимпу, храм Артемиде у Ефесу, Маузолеј из Халикарнаса, Колос са Родоса, Светионик у Александрији и пирамиде у Гизи.

ВЕЛИКИ КИНЕСКИ ЗИД

Када је Неил Армстронг, први човек који је крочио на месец, погледао према нашој планети запазио је само две грађевине направљене људском руком - насипе у Холандији и Велики кинески зид. Велики зид је највећа одбрамбена грађевина старе Кине и један од светских архитектонских чуда. Изградња великог зида је трајала више од 2000 година, од периода Пролећа и Јесени ( 770.-476. године пре н.е.), периода Зараћених држава ( 475.-221. године пре н.е.), па све до краја периода у коме је владала династија Минг (1368.-1644. године ). Протежући се од истока на запад Кине, Велики зид се уздиже и спушта преко планина, степа и пустиња. Величина Кинеског зида, неприступачност терена, и дужина времена изградње, су ретки, не само у Кини, него и у целом свету.

У то време државе Yan, Зhao и Qin су често биле пустошене од стране моћних номадских племена са севера, па су биле принуђене да изграде одбрамбене зидове са сталним војним посадама, дуж својих северних граница. Тако је почела градња онога што су Кинези касније назвали Велики зид. У историји Кине било је и других великих зидова осим оног изграђеног у време династије Qin . Више од 20 државица и династија пре и после династије Qin су изградиле одбрамбене зидове у разним областима. Велики зидови које су подигле династије Хан ( 206.п.н.е.-220.н.е.) и династија Минг, су били дуги сваки преко 5000 км. Ипак је најдужи зид подигнут у време дианстије Хан - више од 10.000 км.

Последњи је изграђен Велики зид из доба династије Минг и представља најсавршенију грађевину гледано са тачке одбрамбене архитектуре. Изградња је трајала више од 200 година. Велики зид кога данас можемо видети представља остатке управо зида изграђеног за време владавине Минга. Антички архитекти су се трудили да усаврше његову изградњу како би успешно служио својој сврси. Главно тело Великог зида је дуго преко 5000 км, повезујући десетине хиљада кула. Осматрачке куле су називане и "димни бежуљци". Грађене су у склопу зидова, обично на врховима планина, и тачкама које се могу добро видети са великих даљина. У случају појаве непријатеља сигнал - пламен и дим - су преношени до војне управе која је даље одлучивала о војној акцији.

Велики зид је грађен и рушен делећи судбину кинеских династија током периода од 2700 година. Данас се остаци зида могу наћи у 16 провинција и аутономних покрајина на североистоку, северу и северозападу Кине, а нарочито дуж тока реке Хуангхе. Процењује се да је укупна дужина свих огранака зида дугачка више од 50.000 км. Грађевински материјал уграђен у зид био би довољан да се сазида зид широк један метар а висок пет метара, који би опасао планету више од десет пута. Људска раса не може да се подичи већим подухватом од овога.

ГРАД ПЕТРА У ЈОРДАНУ

Петра, некадашња престоница Набатајског царства, сада се третира као древни град на територији Јордана. Када су га 106.пне покорили Римљани, постао је део римске провинције Арабије. Неколико векова је био велики тговински центар, а када су се трговински путеви преусмерили ка Еуфрату и Персијском заливу, почео је да губи на значају. У 7. веку заузели су га Муслимани.

Поново се спомиње тек 1812. године, када је његове рушевине угледао Швајцарац Јохан Буркхарт. После археолошких ископавања откривени су многи споменици - гробнице са богато украшеним фасадама од љубичастог, црвеног и ружичастог клесаног пешчара, као и околна брда од љубичастог пешчара. Они који су га посетили, кажу да је празник за очи.

СТАТУА ХРИСТА СПАСИТЕЉА

На брду Корковаду (Corcovado-грба), у централном делу Рио де Жанеира, налази се статуа Христа Спаса, која надгледа цео град. Статуа је висока 38 м и изграђена је 1931. године. Дизајнирао је је француски архитекта Пол Ландовски (Paul Landowski).



МАЧУ ПИКЧУ

Мачу Пикчу налази се на врху литице усред џунгле у Андима, око 500 км југоисточно од Лиме и сматра се "изгубљеним градом Инка". Сматра се да га је изградио Пачачути, због Куска, великог средишта царства из којег је владао Инка. Мачу Пикчу је био један од многобројних градова-утврђења који су окруживали престоницу.

На висини од две хиљаде и нешто више метара, изнад једног гранитног врха, окружен је уском долином дубоком 500 м којом тече бучна река Урубамба. Оно је, кажу очевици, толико усамљено да се за њега није знало пуна четири века. Срећа се осмехнула почетком двадесетог века, тачније 1911. године, када га је случајно "открио" један Американац, трагајући за остацима престонице последњих Инка. Град наиме није био унет ни у једну домаћу мапу, није се могао наћи ни на једној географској карти. Откриће је објављено у познатом часопису Натионал Геограпхиц Магазине.

Како Мачу Пикчу изгледа данас? Да би се стигло до њега треба кренути стазом која води до врха планине и вијуга ивицама понора над којим застаје дах. Околина је типична за џунглу. Стигавши на висину на којој се растиње проређује, први пут се могу видети, три стотине метара изнад, остаци древних грађевина. Медутим, да би се стигло до њих, треба се попети стрмим степеницама (и грађевине овог града који се уздиже на врху планине рађене су степенасто). Мада се данас може учи кроз зидине на више места, некад се у овај град-утврђење могло доспети само кроз једну капију иза које је било степениште укљештено измеду два зида. Имало је стотинак степеника, делимично монолитних. Заправо исклесаних од једне камене плоче, а делимично од блокова четвороугаоног камена. Такво решење улаза заштићеног (или боље речено контролисаног) бочним зидовима прилично је често, али не таквих димензија.

ПИРАМИДА У ЧИЧЕН ИЦИ У МЕКСИКУ

Чичен Ица је велико археолошко налазиште на Јукатану у Мексику из доба цивилизације Маја. Чичен Ица на језику Маја значи "На извору народа". Јукатан није имао надземних река, а Чичен Ица је једина имала три извора, па је тако постала центар.

Центром Чичен Ице доминира степенаста пирамида, коју су Маје звале храм Кукулкан. Велика перната змија се спушта северним степеништем пирамиде. Захваљујући археолозима пронађен је тунел, којим се може ући у пирамиду унутар пирамиде. То је била честа пракса да се све већи храмови граде на старијим.


КОЛОСЕУМ У РИМУ

Колесеум је један од најзначајних и најимпресивнијих античких римских споменика. Подигнут је на месту где се налазило огромно језеро у којем се некада огледала Неронова палата. Како би се затро сваки траг воде, али и избрисано сећање на великог "развратника Нерона" подигнута је арена. Арена је названа Титов амфитеатар, али ће постати славна као Колосеум, јер је ту некада стајао колосални Неронов кип.

Колосеум је грађен 10 година, висок је 160 стопа са 4 спрата прозора, лукова и сводова и у њему су се одигравале борбе гладијатора. Већина представа у Колосеуму трајала је цео дан.Представе су почињале животињским предствама,а после подне су почињале борбе гладијатора. У већини игара, смрт је играла главну улогу.Професионални гладијатори борили су се против животиња или једни против других.Понекад су се слободни Римљани пријављивали за борбу због неколико момената славе.

Осамдесетих година наше ере у Колосеуму су одржане игре које су трајале 100 дана.Тада је погинуло око 2.000 гладијатора и неколико стотина животиња.

ТАЏ МАХАЛ

Цар Шах Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија као Мумтаз Махал. Налази се у Индији, а грађен је у 17 веку.

Састоји се од централне октагоналне грађевине, крунисане луковичастом куполом, чија је укупна висина око 75 м и која је скоро у потпуности изграђена од белог мермера, уз њу стоје два симетрична здања од црвеног пешчара.

Таџ је краљевски маузолеј за великог владара и његову омиљену жену. Цитати из Курана су рапоређени на пажљиво одабрана места. Општи план и духовни карактер овог ремек-дела заснивају се на идејама које су развили суфијски мистици. Овај "Сан у мермеру", како га називају историчари уметности, саграђен је на обали реке Џамне за Ариуманд Бану Беган коју је шах Џахан одликовао почасним именом Мумтаз Махал, драги камен палате. Она је након рођења осмог детета умрла 1629. године, а могул је наредио да се изнад њеног гроба сазида гробница какву свет није видео.

Стручњак за конструкцију куполе је вероватно из Истанбула, зидари су долазили из Делхија и Кандахара, стручнајци за врх куполе су долазили из Лахора и Самарканда, калиграфи за уметнуте записе из Шираза и Багдада, резбари цвећа из Бухаре, вртне архитекте из Кашмира. Више од 20.000 радника је радило 17 година на изградњи овог споменика.


 

Коментара: 0


#
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима