Жена машиновођа

Одговоран и тежак посао машиновође на српским железницама обавља неколико стотина радника, од којих су четири жене. Са железничке станице Лапово код Крагујевца свакога дана ка одредиштима у Србији и иностранству креће на десетине теретних и путиничких возова којима управља једна жена.

Одрасла у железничкој породици у близини станице у Алексинцу, Љиљана Зарић је пре петнаест година постала машиновођа. Љубав из детињства, уз оца, отправника возова, постала је стварност. Чврсто је решила да једнога дана обуче плаву униформу.

"Ја и сестра смо баш маштале да се бавимо овим послом. Она је маштала да постане отравник возова, а ја сам маштала да будем машиновођа", каже Љиљана Зарић.

Љиљана је једна од четири жене у Србији која се бави овим код нас типично мушким послом. Правила су иста за све – као дама, на железници нема привилегија.

"Ако неко заиста воли посао којим се бави као ја, без обзира на то што је типично мушки посао, онда ће стварно да га ради савесно и са пуно љубави", додаје Љиљана.

У друштву колеге Ненада Радосављевића, веће четири године, са станице у Лапову управља теретним возовима. Посао је, каже такав, да је често далеко од породице. Колеге је описују као вредну, одговорну и посвећену послу.

"Људи очекују да је са друге стране мушкарац. Када виде женску особу онда потпуно другачије схватају и гледају на све то", каже о Љиљани њен колега Ненад Радосављевић.

И док напорно крстари пругама на челу теретних возова, каже да је то, упркос свему, прави посао за њу.

"Свако ће за свој посао да каже да је тежак. Тако ћу и ја рећи за свој посао. Овај посао захтева велику одговорност", закључује Љиљана.

Љубав према железницама већ је пренела и на свог сина, који није желео пред камере. Каже, можда једнога дана, када и он на челу неке композиције сиреном најави полазак свог воза.