Осуђени за отмицу и монструозно силовање
Четворо Алексинчана и један мештанин Мерошине правноснажно су осуђени на дугогодишњу робију због стравичног злостављања двадесетогодишње девојке коју су држали као роба, силовали и терали је на проституцију.

Како нам је потврђено у Апелационом суду у Нишу, ова правосудна институција потврдила је пресуду Вишег суда у Нишу од 23. децембра 2024. године а на коју су се жалили браниоци осуђене петорке злостављача.
„Апелациони суд је утврдио да је жалба неоснована и одбио је а првостепену пресуду потврдио чиме је она постала правноснажна“, саопштила је данас Ивана Младеновић, координатор за медије овог суда.
Због кривичног дела трговина људима Зоран Бајрамовић осуђен је на 13 година робије, његова сестра Даница Бајрамовић на шест, њихов пријатељ Оливер Мустафић на 13 година и шест месеци а њихов саучесник Данијел Здравковић из мерошинског села Дудулајце на осам година робије. Зоранова супруга Егзона Татари осим за трговину људима теретила се и за силовање жртве па јој је за оба дела Виши суд у Нишу изрекао јединствену казну затвора од 12 година и шест месеци.
Оптужницом Вишег јавног тужилаштва због учешћа у овој нечасној работи обухваћена је и једна малолетница али се против ње водио посебан поступак док је Дејан Петровић из Дудулајца, који је такође био део ове групе, признао кривицу и осуђен је на две године затвора. Он се теретио да је несрећној девојци коју је ова група држала као роба, налазио мушкарце за сексуалне односе које су наплаћивали.
Како је утврђено током судског поступка они су од априла до августа 2021. године повезали у групу ради трајног вршења кривичног дела трговине људима.
„Даница Бајрамовић је оштећену врбовала преко Фејсбука на тај начин што је довела у заблуду да ће јој чувати децу и позвала је да дође у њихову кућу у Алексинцу што је она учинила. У њеној кући је тада био њен брат Зоран па је Даница убеђивала девојку да са њим има сексуални однос. Када је она то одбила Даница је истукла. Њихов пријатељ Оливер је сутрадан двадесетогодишњакињу одвео у кућу Зорана и његове супруге Егзоне Татари и са њом против њене воље, имао сексуални однос. Када је девојка покушала да оде, Егзона је тукла рукама и ногама и поливала је хладном водом а Оливер и Зоран су јој претили да ће је убити. Принудили су је да у хотелу и њиховом комбију пружа сексуалне услуге што су наплаћивали по 1.500 динара а новац су узимали њих двојица“, описао је приликом изрицања првостепене пресуде судија Мишко Радивојевић због чега суд сматра да су окривљени извршили трговину људима.
Како је даље навео судија, њих Зоран и Оливер су уз сталне претње да ће је убити, “одробијати” те уз тврдњу да је девојка њихов роб, одлучили да је одведу у мерошинско село Азбресница да би је тамо сексуално експлоатисали.
„Када су стигли у село, терали су девојку да има сексуалне односе са неким мушкарцима што је она одбила. Затим је Зоран испред тамошње продавнице отворио врата комбија, скинуо веш и пред бројним сведоцима је натерао да га орално задовољи. Онда су је одвели у село Дудулајце где им је Данијел Здравковић дозволио да користе његову кућу како би тамо подводили девојку. Он је са њом такође имао сексуалне односе а тражио је од Зорана и Оливера да дозволе и његовом рођаку да злоставља девојку и то бесплатно као надокнаду за коришћење куће. У проналажењу муштерија за секс са жртвом уикључили су и Дејана Петровића који се бранио да је то морао да учини јер су претили да ће му напасти породицу“, казао је даље Радивојевић.
Судија је навео да је девојка у Алексинцу силована на бруталан начин.
„Егзона је због љубоморе, јер је њен муж Зоран имао односе са жртвом, одвела у подрум и уз помоћ једне малолетнице је силовала метлом“, рекао је судија.
Како је даље утврђено током судског поступка, Зоран и Оливер су девојку продали човеку кога су упознали на вашару у Смедеревској Паланци.
„Он је тражио жену ради склапања брака са његовим сином па су му Оливер и Зоран рекли да имају одговарајућу особу у Алексинцу. Довели су је у Смедеревску Паланку и продали је за хиљаду евра. Међутим, како је она одбијала да има сексуалне односе са његовим сином, Зоран и Оливер су јој најпре запретили, а како је она и даље одбијала да то чини, вратили су је у Алексинац. Девојка је 20. августа 2021.године искорситила њихово одсуство и успела да побегне“, навео је судија Радивојевић.
Образлажући због чега суд сматра да је доказано да су оптужени извршили дела за која су се теретили, Радивојевић је предочио да је кључан био исказ жртве.
„Без обзира на то што је одбрана тврдила да њен исказ није веродостојан због недовољног психичког развоја, вештаци Психијатријске болнице у Горњој Топоници су утврдили да је она у стању да репродукује преживљене догађаје. Такође оптужени су кроз своју одбрану делимично потврдили њене наводе а исказима бројних саслушаних сведока као и другим изведеним доказима, њихова кривицаq је утврђена са степеном извесности“, казао је судија.
Девојка је нестала 4. априла 2021. године када је према речима њеног ујака и стараоца С.С. отишла од куће до нишке Цветне пијаце. Како нам је тада казао, њен нестанак је пријавио полицији да би му се она након тога јавила телефоном и замерила му што је алармирао полицију. Казала му је да је добро и да ће се вратити кући када то буде одлучила. Испоставило се да је несрећна девојка била приморана да лаже ујака о околностима свог нестанка јер су јој њени мучитељи претили.
0 Коментара