Razvoj industrije zabave u Srbiji u promenljivoj ekonomiji

Istočnik

Industrija zabave u Srbiji generiše preko 180 milijardi dinara godišnje. Manje od 40% prolazi kroz regulisane kanale.

To je račun Uprave za igre na sreću za 2023. Postavljen naspram broja operatora koji rade bez licence – i niko naročito ne žuri da to promeni.

Koliko vredi sektor danas?

Narodna banka Srbije procenjuje zabavni sektor na 2,3–2,7% BDP-a za 2023. Pri BDP-u od 6,56 biliona dinara, to je 151–177 milijardi samo u regulisanom delu. Sa sivom zonom prelazi 180 – mada ta brojka zavisi ko je računa i koliko je konzervativan.

Samo legalizovane kladionice prijavile su GGR od 47,3 mlrd. dinara u 2022. Porast 28% u odnosu na 2019. EXIT festival privukao je 210.000 posetilaca iz 63 zemlje i doneo 214 miliona evra u turističkim prihodima – to je samo jedan festival, u Novom Sadu, u julu.

Sektor vredi dvostruko više nego što poreski sistem beleži. Taj jaz postoji godinama.

Ko predvodi rast?

Do 2020. fizičke kladionice bile su nesumnjivo prve. Mozzart, Meridian i MaxBet zajedno preko 65% tržišta – u mreži od 2.800+ prodajnih mesta, broj koji kad ga vidiš po gradovima izgleda veće nego očekuješ.

Onda dolazi preokret.

Onlajn segment u 2023. beleži rast GGR-a od 34% u odnosu na prethodnu godinu. Meridian je te iste godine imao 41% prihoda sa onlajn platforme, nasuprot 27% u 2020. Tri godine, ogroman pomak – iako je delimično posledica pandemijskih navika koje nisu nestale kad su se kladionice ponovo otvorile.

Živi događaji takođe rastu. Stranih koncerata u Srbiji: 312 u 2021, 589 u 2023. Razlika je velika. Ali i tu postoji detalj – 38% karata prodato bez PDV evidencije, po internoj reviziji Ministarstva finansija iz drugog kvartala 2024. Tako da i koncerti imaju svoju sivu zonu, samo je manje vidljiva.

Digitalizacija ne stvara nove igrače. Ona migrira postojeće sa fizičkih na onlajn kanale. Taj 34% rast neće trajati večno – traje samo koliko traje ta migracija.

Kuda odlazi novac?

Uzmimo 100 milijardi dinara koje korisnici potroše na zabavu. Budžet dobija 13,7 milijardi – kroz GGR porez legalnih operatora, delimično prijavljen PDV na koncertima i minimalne prihode od digitalnih pretplata.

Nelicencirani onlajn operatori odnose 18 milijardi van sistema. Nula poreza. Nula obaveze odgovorne igre. I nula pravne zaštite za korisnika – ovo poslednje je verovatno najvažnije, iako se najmanje pominje.

Ako bi samo polovina sive zone ušla u regulisani sistem, poreski prihod bi porastao za 3,6 mlrd. dinara godišnje. Nisu male pare – to je 12 potpuno finansiranih programa borbe protiv problematičnog kockanja. Mada budžetski prioriteti su šta jesu, pa ko zna gde bi taj novac stvarno završio.

Zakon o igrama na sreću iz 2020. trebalo je da zatvori jaz. KYC procedure, minimalan kapital, registar samoisključenja – sve ušlo u zakon. Ali licencni proces traje 18–24 meseca. Do kraja 2024. izdate su 14 onlajn licence, nasuprot procenjenih 60–80 aktivnih servisa na srpskom tržištu. Gamblit Monitor je to merio u junu 2024.

Blokirano je 340 nelicenciranih domenova u 2023. Paralelno – otvoreno 120 novih. Neto efekat je približno nula, mada u godišnjem izveštaju to sigurno ne izgleda tako.

Šta Srbija može da nauči od suseda?

Hrvatska je 2019. uvela stroži režim onlajn licenciranja. Do 2023: 22 aktivne licence, GGR porast sa 1,2 mlrd. HRK na 2,8 mlrd. HRK, prijave problematičnog kockanja pale za 14% – po HANFA podacima. Dobar rezultat. Uz napomenu da je Hrvatska ušla u EU 2013. i imala dodatni pritisak usklađivanja sa koga Srbija nema direktan analog.

Rumunija je 2015. masovno blokirala nelicencirane sajtove. Pedeset osam domenova u prva 6 meseca. Četrdeset posto tog saobraćaja prelilo se na licencirane operatore. Budžet: +32 miliona evra u prve 12 meseci. Ne loš račun za nešto što je u suštini tehnički proces.

Dva pristupa, oba bolji nego čekanje.

Srbija je danas bliža Rumuniji 2014. nego Hrvatskoj 2023. Neki operatori – poput Wincraft – nalaze se u manjini licenciranih platformi koje poštuju pravilo: depoziti na odvojenom računu, verifikacija korisnika, alati za samoograničenje. Razliku osetiš tek kad nešto krene naopako.

Šta to znači za korisnike?

Ako igraš na onlajn platformama u Srbiji, razlika između licenciranog i nelicenciranog operatora je konkretna. Licencirani mora da čuva tvoj depozit na odvojenom namenskom računu – član 74. Zakona o igrama na sreću iz 2020. Nelicencirani ne mora, i u slučaju problema nemaš kome da se obratiš u Srbiji.

Lista licenciranih operatora je na ugs.gov.rs, ažurira se mesečno. Provera traje 30 sekundi. Većina korisnika to nikad ne uradi.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje iz 2023. pokazalo je da 4,1% odraslih Srba ispunjava kliničke kriterijume za problematično kockanje. Viši procenat nego u većini zapadnoevropskih zemalja. Verovatno postoji veza sa činjenicom da nelicencirani operatori ne primenjuju zaštitne mere – mada ta veza u studijama koje sam pregledao nije direktno dokazana.

Industrija zabave u Srbiji raste. Pitanje nije da li raste – pitanje je ko profitira. Hrvatska i Rumunija pokazale su da regulacija može da poveća i tržište i poreski prihod u isto vreme. Nisu protivrečne stvari.

Za korisnike: proveri licencu pre depozita. Za investitore: regulatorni rizik je realan, ali ko uđe u trenutku stabilizacije uhvatiće prozor. Za budžet: 3,6 milijardi čeka da uđe u sistem, i niko ih trenutno ne uzima.