Saopštenje OO Pokreta socijalista Aleksinac

Nakon iznurivanja i mučenja našeg naroda tokom 90-tih godina sankcijama, izolacijom i raznim drugim ultimatumima naši neprijatelji su sve overili bombardovanjem radioaktivnim bombama. Bombardovanje naše zemlje i ako ničim izazvano otpočelo je na današnji dan u 20:38 pod humanim nazivom "MILOSRDNI ANĐEO". Agresiju je otpočelo 19 najmoćnijih i najbogatijih zemalja sveta na suverenu SRJ, uz nezapamćeno gaženje međunarodnog prava i bez odluke Saveta bezbednosti UN, što danas potvrđuju i priznaju mnogi državnici sa zapada. To je značilo da se zapad u praksi nije rukovodio međunarodnim pravom, već pravom sile. Danas se isto dešava sa Ukrajinom, Iranom, Irakom, Libijom i dr. zemljama. 

Naš grad se nažalost među prvima našao na meti agresora u kome su gađani civilni ciljevi i u kome je nastradalo 18 civila, a 50-tak je teže i lakše ranjeno. Srušeno je 47 kuća, a 684 oštećeno. Ako je i od nosioca novog svetskog poretka-mnogo je. Zbog rušenja proizvodnih objekata više 1000 radnika ostalo je bez posla, a njihove porodice bez ikakvih prihoda. 

I bombardovanje smo doživeli 26. 03. 1999. god. oko 20 sati no na sreću završilo se bez ljudskih žrtava. 

II se dogodilo 5. 4. 1999. oko 21:35 kada je najmanje 7 projektila palo na naš grad ogromne razorne moći. U toj noći strave poginulo je 11 naših sugrađana:
Jovanović Vojislav i Radojka, Radojičić Jovan i Sofija, Milivojević Gvozden i Dragica, Miladinović Dragomir, Ljubica i Snežana, Arsić Bogomir i Stanković Velimir, a 30-tak je teže i lakše ranjeno. Pogođeno je srce grada tj. ulice Dušana Trivunca i Vuka Karadžića, tako da je veoma cinično zvučala izjava NATO plaćenika i silnika da je reč o"grešci i kolateralnim žrtvama". Tada je razoren Dom zdravlja, srušeno 35 kuća i oštećeno 120 stanova. 

12. 04. 1999. god. raketiran je voz u Grdeličkoj klisuri, u kome je smrt našlo 4-ro aleksinčana: Petković Svetomir, Stanijanović Vidosav, Divna i njihov 5-ogod. sin Branimir. 
III bombardovanje nas je zadesilo 28. 05. 1999 god. 40-tak minuta posle ponoći kada je ispaljeno najmanje 8 razornih projektila na naš grad od kojih su 2 bila kobna po Novo naselje gde su 3 osobe izgubile život:
Nedeljković Predrag, Savić Dušanka i Mitrović Branko. Srušeno je 12 kuća i 30-tak oštećeno. Te noći stradala je Aleksinačka privreda, jer su oštećeni pogoni Konfekcije Morava, Anrokolonijala, Empe, Hladnjače, Betonjerke i Živinarstva. 

Danak u krvi platili su i naši aleksinčani u borbi protiv šiptarskih terorista na KiM gde je poginulo 3 vojnika:Cvetanović Bojan, Stefanović Nebojša i Milenković Aleksandar i 2 policajca:Mitić Miroslav i Ranđelović Zoran tadašnji načelnik OUP-a Aleksinac. 

11 nedelja herojskog otpora, neizvesnosti, zebnje i strepnje bilo je iza nas. Ali bilo je i besa u nama jer pod izgovorom da sprečavaju humanitarnu katastrofu na Kosmetu, NATO AGRESORI su izazvali najveću humanitarnu i ekološku katastrofu u Evropi i Svetu. 

Danas 15 god. nakon bombardovanja jasno je da su Amerikanci ostvarili svoj cilj napravivši bazu Bondstil, zauzevši prirodna bogatstva na Kosmetu, . a privredu i infrastrukturu naše zemlje su uništili do temelja. Posledice bombardovanja naš narod još oseća u vidu stresa i karcinoma i osećaće još dugi niz godina. 

Bivši predsednik Amerike, tadašnji agresor Bil Klinton je 1. 10. 2009 god. posetio Prištinu gde su mu šiptarski separatisti podigli bistu u prirodnoj veličini, a njegovo ime nosi i glavna ulica u znak zahvalnosti za sve što je učinio za njih . A danas, danas spomenik na Gazimestanu, na SVETOJ SRPSKOJ ZEMLjI čuvaju šiptarski teroristi koji danas prave armiju kosova. 

Bombardovanje je ne samo u Aleksincu, već i u celoj zemlji zaustavilo i uništilo proizvodnju, obogaljilo radnička prava, smanjilo životni standard građana i povećalo nezaposlenost. Ovi naši nazovi prijatelji i humanisti su nam naneli štetu od preko 100 milijardi dolara. 

Svesni da i ako je prošlo 15 tužnih godina od pogibije naših sugrađana i da je to nenadoknativ gubitak za njihove porodice, mi najiskrenije saosećamo sa njihovom tugom i bolom. Nevine žrtve nikad neće biti zaboravljene, a Srbija neće pokleknuti pred onima koji su je uništavali 78 dana.