Viktor Igo

Pisati je lako, ali tek onda ako se zna šta se hoće i kako nešto da se prestavi, obavesti javnost i pomogne da se vidi i lepša strana priče, a ponekad i ona druga. Namera je da se i javnost čuje, odnosno da sve napisano bude razumljivo, shvatljivo, a da bude i deo opšteg razmišljanja, da se čini da je mišljenje većine čitalaca, kao njihovo, u zajednici i šire. Da to pisanje izađe iz nekih kapadžijskih okvira, gledanja mesnih predstavljača svega što se oko nas dogodilo, događa se ili tek treba da se…

Nova monografija dr Budimira Potočana o sudbini Tolstojevog junaka. Rajevski dao život za oslobođenje Srba od Turaka

Igo smatra da je svaki zločin veliki, bez obzira nad kim je počinjen, do pojedinosti opisuje muke Srba, a naročito pominje Aleksinac koji je bio najviše pogođen zverstvima. Svet može mnogo toga da učini da ti zločini prestanu, ali nikoga za to nije briga, zaključuje Igo.

Zavičajni muzej Aleksinac organizovao je izložbu "Jagodina i okolina u srpsko-turskim ratovima 1976-1878" i promociju sedmog broja časopisa za istoriju, etnologiju, arheologiju i umetnost - nove serije "Karadžić"

Dva dana boravio je ruski folklorni ansambl "Radnički" iz Sankt-Peterburga u Aleksincu i Kruševcu, na poziv Društva srpsko-ruskog prijateljstva Rajevski-Vronski iz Aleksinca.

Borba protiv terorizma se organizuje na nivou svih država, a naročito razvijenih zemalja Sveta, tako da nije jasno zbog čega se teroristi u Kumanovu, od strane Amerike i zemalja Zapadne Evrope nazivaju naoružanim grupama?

Jedan strašan izveštaj iz Aleksinca pukovnika K. S. Protića vojnom ministru Tihomiru Nikoliću od 11. avgusta prenet je i u evropsku štampu. Vapaj srpskog ministra nije ostao bez ođeka. Prvi digao glas za Srbe - Viktor Igo se poslužio ugledom ne samo književnika nego i političara.

Postaje nužno da se pažnja evropskih vlada privuče na jednu stvar koja izgleda tako sitna, da vlade ne smatraju da su dužne da je zapaze!

Posle 133 godine otkako su Srbija i Aleksinac krvarili pod turskim zulumom, probudili su se i Aleksinčani sa inicijativom da se na dostojan način zahvale i oduže velikom srpskom prijatelju, slavnom francuskom knjižnjevniku Viktoru Igou, davanjem njegovog imena jednoj ulici. Verovatno, rukovodeći se onom starom - nikad nije kasno.