Najlakše je slegnuti ramenima i kukati kako ništa ne može da se promeni

Pretpostavljamo da većina vas koja prati stranicu zna o protestima koji se održavaju, kao i to da se od prošlog petka održavaju i u Aleksincu. Stoga, rešili smo da je neodgovorno da kao stranica ćutimo o tome. Za početak, nismo politička stranica. Od početka se zna šta predstavljamo. Ovi protesti (bar njihova sadašnja forma) predstavljaju upravo to! Realno, svi znamo u kakvom Sistemu živimo! Takav Sistem jeste kreiran ranije, ali danas dostiže, reklo bi se, svoj vrhunac.

Od početka rada stranice pokušavamo da stvari ne ''ulepšavamo'', već da Aleksinac prikažemo onakvim kakav stvarno jeste, dakle ni kao ''rupu'' ni kao neki grad sa prezentacije opštine na ''Hepiju''. Aleksinac jeste jedna dobra slika sadašnje situacije u zemlji. Bez ulaženja u dublju problematiku, svi vidimo realnost! Svi znamo, iako neki od nas tad nisu ni bili rođeni ili su bili klinci, koliko je fabrika ovde ugašeno. Znamo za slučajeve naših roditelja, prijatelja, komšija koji su mentalno pukli nakon što su ostali bez poslova koje su radili decenijama. Od istih tih roditelja nastali smo mi, da pokušavamo da u mutnim vodama pronađemo sebe, i isplivamo neukaljani. Znamo i kakve je sve sjajne likove dao ovaj grad ali i kakvu podršku (ni)su imali na tom putu, ali isto tako znamo i kakve njuške sede po raznim mestima u opštini i državnim preduzećima. Dobro znamo, jer se u malom gradu sve dobro zna i nema foliranja.

Znamo i da je Aleksinčanima nametnuta JEDNA fabrika za koju se grabe kao za hleb i zejtin devedesetih, znamo da je ''gramer'' najčešća reč koja se u svim oblicima rečenice hiljade puta izgovori u Aleksincu. Znamo da je Sistem uređen tako da je postoji jedna šansa da se ''umuvaš'' na neko radno mesto, a to je članstvo u vladajućoj partiji Sistema, bila ona iz prethodne ili sadašnje vlasti. Oni koji drže do svog dostojanstva, trpeće pritiske od strane zabrinute familije, dušebrižne savete i navođenje primera raznih koji su ''savili kičmu, al' šta im fali''.

Postalo je društveno prihvatljivo, štaviše odgovorno, da se učlaniš u stranku zbog posla! Nekad se o tome ćutalo jer je ljude bilo sramota, danas to više nije ni javna tajna, već opšteprihvaćena činjenica. Moralna načela postala su ono što ti je nametnuto od SNS-a, u suprotnom ti nalepljuju neke od etiketa kojima barataju.

Ona deca koja imaju dostojanstvo, samopoštovanje, obrazovanje i moralna načela, prepušteni su tome da se ''snalaze'' spajajući cevčice po Slovačkoj, radeći građevinu po belom svetu, predavajući Engleski preko interneta, konobarišući u kafićima ili čekajući tiket na englesku treću ligu. Nažalost nezanemarljiv broj njih živi u iluziji da im je super.

Smatramo da su ovi protesti jedan veoma pozitivan pomak. U situaciji u kojoj su mediji pod neviđenom blokadom, ljudima svesno ubačena paranoja pa iz straha ponižavaju sebe, kada su oni koje smo zajebavali u školi došli na funkcije a pametni momci čame i propadaju, protesti su neophodni! Svaki Sistem najbolje se održava na strahu. Zato je ovaj toliko jak. Oni koji su na pozicijama svesni su svojih nekvaliteta ili ''ružne prošlosti'' i to je izvor njihove poslušnosti, a ljudi zastrašeni vestima i povratkom u ''crna vremena'' grčevito se hvataju za mrvice koje im dodeljuju. Taj strah mora da se iskoreni. Neće ovi protesti odmah doneti bolje dane, niti neku odmah vidljivu promenu Sistema, ali hoće rušenje straha u ljudima. A od toga mora da se krene!

Zato je bitno da se krene sa mrtve tačke. Jer ljudi u strahu ne vole da se eksponiraju, ali čim osete naznaku slobode, pokušaće da je uhvate i oni. Kao kad u gradskom autobusu neko pijan počne da maltretira neko dete. Svi će da ćute i prave se da ne vide šta se dešava, ali čim prvi reaguje i digne se galama, svi prilaze i dižu glas. Tako je i sa protestima. Strah se iz ljudi ne iskorenjuje ođednom, naročito kad je dugo usađivan u njih.

Istinu treba reći uvek! Najlakše je slegnuti ramenima i kukati kako ništa ne može da se promeni. Takav stav zapravo je izgovor za kukavičluk. Zato, kog god da ste opredeljenja, levičarskog, desničarskog, ili nekog između... Ovde nije reč o tome! Nije vreme za te podele, jer vrh Sistema previše jako povlači granicu između onih koji su na njegovoj strani i onih koji nisu. Kasnije se to prelije sa vrha na običan svet, pa se sada podela vidi i među ljudima na ulici. Ako ste sa druge strane granice, onda nema razloga da se ne borite! Hajdemo barem da pošaljemo poruku onima na strani Sistema, ucenjeni svojim izborima u prošlosti, da je vreme da svi zajedno prestanemo da robujemo strahu!

Drugi protest u Aleksincu je u petak u 19 ispred Doma kulture! Imamo priliku da pokažemo da nismo svi zaraženi strahom, poltronstvom i paranojom! Zašto da je ne iskoristimo!?

Tekst je objavljen 28. februara na stranici Lost Aleksinac