Kolumna Marije Ilić: Tužni tok

Beskonačno je samo vreme. A ono svedoči o zbivanjima iz prošlosti koja oblikuju sadašnjost i latentno ukazuje na moguć uticaj istih na budućnost. Ljudi, kao akteri jednog vremena, sebi daju za pravo da misle da na njega imaju neki uticaj. A zapravo, oni su prolaznost u tom vremenu. Važna lekcija za one koji misle da su večiti. Ti, takvi, umišljene veličine za vjek i vjekova, u svojoj sebičnosti, ne dozvoljavaju običnim samosvesnim smrtnicima da za svoje vreme življenja žive. Bez skrupula i obzira prema bilo kome i bilo čemu, ti takvi, dijagnostički neobrađeni, terapijski netretirani razboljevaju sve oko sebe.

Počev od laži, preko nebuloznih izjava, do širenja dezinformacija i panike, preko nemoralnih radnji i nenormalnih poteza, uništavaju i ono iole časno, plemenito i dobro što postoji. Ruše mostove, prave razdor, podmićuju, potkupljuju, okreću leđa, brukaju, osuđuju… I opet mirno uveče naslone glavu na svoju slamaricu, ušuškanu nečijom mukom.

Sitne duše, bezdušne, u veličinu netremice gledaju, maštajući da dosegnu do tih dubina, jer dno ih je i iznedrilo. Traže put, na svakoj raskrsnici prisećajući se koje je levo-levo i sa svoje dve leve noge gaze sve dublje. Tamo gde se zbune do bola-grade kružni tok u nadi da će opet u još jednom mandatu krenuti ispočetka. Na tom putu, rupe sakrivaju grebanim asfaltom, drveće seku, oronule i nepostojeće fasade prikrivaju najlonom i sakrivaju svoje neljudske tragove u inostranim bankama.

Ni prijatelja ni neprijatelja nemaju, ruku pružaju samo kad uzimaju, daju samo ono što nije njihovo, ali isključivo za svoju korist. I sve misle da su Bogom dani i da nema boljih. Boljih ima. Bolji su otprilike svi koji nisu oni. U ljudskoj je prirodi da čak i kad je prinuđen da bira između dva zla, čovek bira manje. Najveće smo već doživeli. Obilazi po ko zna koji put svoj kružni tok, pod punim gasom i punog rezervoara. Već se i vrtlog napravio od prašine i preti da nas proguta poput tornada. Ko se drži sa strane, vidi tužni tok: tužni tok događaja, o kojima će jedno vreme svedočiti, dok i dalje neumitno teče i donosi posledicu svega što je bilo i što je sada.

Marija Ilić