Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Između sebičnosti i gladi

rss

19.03.2007. Aleksandar Gvozden

Srbija na početku 21. veka - ljudi na javnim funkcijama se bogate dok sirotinja umire od gladi

Između sebičnosti i gladi

Stvarno je bila sramna referendumska kampanja za neku čudnu vrstu ustava. O ustavu će vreme reći svoje, ali ponašanje političara, njihov odnos prema sirotinji i sluh za narodne probleme je krajnje ponižavajuće. Upravo je ustav onaj (zato bi i trebalo da se piše velikim slovom) koji se donose da se obuzda ponašanje onih na vlasti. Takav ustav očigledno nećemo dugo videti. Stranke su lepo podelile i potrošile pare koje im ni po jednom zakonu ne sleduju. Promovisanje ustava je bila u stvari promovisanje stranaka na vlasti (ne govorim o Vladi već o svim strankama koje imaju prihode iz budžeta). Niko i nije promovisao ono što piše u ustavu, već su, krijući se iza nacionalnih osećaća, trošili narodne pare.

A onda, tek kada neko umre, sete se i narodnih kuhinja. Autor ovog teksta se pre par godina trudio da aktivira narodnu kuhinju u Aleksincu. I pored međunarodne donacije koja je, pored već instalirane opreme za kuhinju, obezbedila namirnice za spremanje obroka kuhinja nije zaživela. Razlog - nije bilo sluha da se iz opštinskog budžeta obezbedi novac za pripremu obroka! Međutim, bilo je novca za razne druge svetkovine i proslave. Kako cinično - potrošiti novac na  proslave povodom raznih izmišljotina, a reći kako narod ne treba hraniti već treba sam da zaradi. Onaj kod koga je kesa reče: neka uzmu motiku u ruke, i izvuče iz one kese novac da plati "krkanluk".

Za vreme kampanje koja je do sada najviše koštala umrlo je troje ljudi od gladi. Ko zna koliko još zbog raznih drugih nemaština. Niko zbog toga nije odgovarao, niko se od vladajućih nije čak ni trznuo, a kamoli da pokaže da u srbiji ima morala. Moralno je samo trošiti novac iz nacionalnog investicinog plana (još jedna Izmišljotina).

Setih se Smiljka i njegovog mentora Velje kako pre par godina udeliše najnoviji automobil (i ko zna šta još) generalu Lazareviću. O generalu ne bih govorio - da li je ili nije kriv - ali valjda ima nekog reda u ovoj zemlji. Valjda postoji procedura kako se neko proglašava zaslužnim građaninom. Loša dela ne mogu da ponište ona dobra. Ali, ako za utvrđivanje krivice postoji sud, pa valjda postoji i neka komisija za priznanja.

Ali, ćutali su i Smiljko i Velja dok su ljudi iz okoline Niša tražili da im se obezbedi krov nad glavom koji su izgubili u bombardovanju. I opet je čovek morao da umre da bi Smiljko rekao kako je to zatečen problem. Čudno, pa nasleđuju se i privilegije i problemi.

Kosovo je ono gde smo naročito dosledni. Metar po metar, ar po ar, sada i hektari - prodaje ko kako stigne već godinama. Pa nije mi jasno odakle više prodaju. Ovi jadnici što ostadoše, oni nemaju šta, ali zato njihovi predstavnici... ma šta ih briga, nije njihovo. Ako može ministar da prodaje pasoše, pa mogu i smrtnici po neku diplomu.

Ali stav - šta posle nezavisnosti. Insistiranje na tome - kako ćemo se ponašati sutradan posle priznavanja je kao pokušaj da priča ponovo počne. Mene zapravo interesuje kako ćemo se ponašati i živeti 10 godina nakon dana K. Pokušajte samo da zamislite. I nemojte druge da krivite - krivite sebe jer sada ste tu!

I još jedna paralela. Pre par godina jedva dobismo predsednika. Posle dugo navlačenja i spuštanja cenzusa. A sada ne možemo ni vladu ni skupštinu. U pat situaciji možda slede novi izbori. Ali oni neće rešiti situaciju, već će se samo redovi ukopati još dublje.

I šta sada. Predložiću aneksiju od strane Deutche Bundestag-a, ili možda povratak Kralja (zvuči kao gospodar prstena III deo). Srbi su dokazali da demokratija nije za njih već samo čvrsta ruka. Čvrste ruke sada nema, nema organizacije, pa svako gleda samo svoje interese.


Zajednički interes - pa, naravno potrošiti pare iz budžeta, nip-a...

Komentara: 5


# narodna kuhinja automobil Aleksandar Gvozden
@agvozden @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    danas 16.04.2007.
    Sirotinja u Srbiji, sudeći prema podacima Crvenog krsta, teška je i Bogu i državi. Naš list juče je objavio da najbogatiji ljudi u Srbiji nisu evidentirani kao donatori Crvenog krsta za pomoć siromašnima, iako su neki od njih na svetskim listama milijardera.
    Prema podacima Poreske uprave u Srbiji je u toku prošle godine udvostručen broj milionera: 18.175 građana prijavilo je veći godišnji prihod od 1.142.820 dinara. Među ovim poreskim obveznicima verovatno pretežu oni čijih stotinjak hiljada dinara mesečne zarade ne obezbeđuje ulaznicu u bogataško društvo. Ali, notorna je činjenica da se na vrhu socijalne piramide, u državi koja još grca pod bremenom tranzicije, nalazi nemali broj "dinastija" kojima je dostupan i najviši nivo luksuza, prepoznat u američkim TV sapunicama.

  • (+0) (-0)

    danas 16.04.2007.
    S druge strane, ozbiljna istraživanja ukazuju da približno 2,8 miliona ovdašnjih stanovnika svojim prihodima ne može da podmiri osnovne životne potrebe sadržane u takozvanoj potrošačkoj korpi i da čak milion i po njih živi u ekstremnoj bedi.
    Srpski političari nerado govore o novoj finansijskoj eliti. Razlog su verovatno razgranate javne i tajne veze s njima koje političkim strankama direktno pomažu u borbi za vlast. Zauzvrat, finansijerima se dodatno obezbeđuje nedodirljivost i, naravno, nastavak enormnog bogaćenja. Zanimljivo je da ovdašnja vlast, ma koje partijske boje bila, ništa radije ne govori ni o siromaštvu. Kada to i čini, ona ukazuje na rast životnog standarda uz neizbežno podsećanje na devedesete i tadašnji ekonomsko-finansijski kolaps Srbije. Pored toga, nadležni za socijalnu politiku barataju statistikom u koju je teško poverovati upravo zbog spornih metoda kojima se meri siromaštvo. Stoga podaci, bez izuzetka, ukazuju na konstantno smanjenje onih kojima je potrebna pomoć.

  • (+0) (-0)

    danas 16.04.2007.
    Socijalna beda nije omiljena tema ni političara u drugim državama, ali se na ovim prostorima ona jednostavno nameće na svakom koraku - viri iza svakog ugla, iz kontejnera, sa svakog drugog prozora, iz bezbroj novčanika...
    Biti siromašan nije sramota, kaže narod. Ni bogatstva se ne treba stideti, smatraju političari. Siromaštvo je u Srbiji danas transparentnije od svih političkih i ekonomskih tema. Ne vide ga samo oni koji bi i te kako mogli da pripomognu njegovom smanjenju. U Crvenom krstu, koji uz pomoć lokalnih samouprava, Vlade Srbije i Norveškog CK svakodnevno u šezdesetak Narodnih kuhinja nahrani 20 hiljada gladnih, kažu da su potrebe mnogo veće, ali da donacije opadaju. Zbog toga i spominju domaće milijardere kojih na listi donatora i dalje nema.

  • (+0) (-0)

    Aleksandar 07.12.2008.
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=05&nav_category=12&nav_id=332646

  • (+0) (-0)

    Milan 02.11.2011.
    Idu novi izbori, hranite ljude...


[ Dodaj komentar ]





{lg_push_subscription_title}

{lg_push_subscription_text}