Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

KOLIKO VREDI SRPSKO STOČARSTVO?

rss

05.11.2008. D. Urošević, Dnevnik

KOLIKO VREDI SRPSKO STOČARSTVO?
Poljoprivreda: U stajama sve mršavija 1,7 milijarda dolara

Srpsko stočarstvo i dalje trese ozbiljna kriza, a podatak da se u našim stajama ostvari ukupna godišnja proizvodnja od 1,7 milijardi dolara pokazuje da je situacija mršava da mršavija ne može biti.

Da se vidi o čemu se radi najbolje je poređenje. Tako na primer Danska od izvoza svinjskog mesa i drugih stočarskih proizvoda godišnje zaradi čak osam milijardi evra te neki dalji komentar nije ni potreban. Takođe, stočarstvo koje treba da bude okosnica razvoja cele poljoprivrede ostvaruje ukupnu vrednost proizvodnje koja je u Srbiji jednaka onome što se po sezoni zaradi od pšenice, kukuruza, suncokreta i soje, a da bi smo se uvrstili u red ozbiljnih agrarnih država u stajama bi se moralo zarađivati duplo više od onoga što se ubere na poljima.

- U poljoprivredi Srbije prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku ostvarena je vrednost stočarske proizvodnje u govedarstvu od 743 miliona dolara, svinjarstvu 665 miliona dolara, ovčarstvu 111 miliona, živinarstvu 217 miliona dolara, i pčelarstvu od devet miliona dolara - kaže za “Dnevnik” istraživač-saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

- U tovu svinja i proizvodnji svinjskog mesa dominiraju Mačvanski okrug (učešćem u ukupnom broju grla sa 11 odsto), Sremski okrug (devet odsto) i Južnobački okrug (devet odsto). Kada je reč o ovčarskoj proizvodnji dominira Zlatiborski okrug (učešćem u ukupnom broju grla sa 14 odsto), zatim Šumadijski okrug (10 odsto) i Kolubarski okrug (devet odsto). Živinarska proizvodnja dominira u Srednjebanatskom okrugu (učešćem u ukupnom broju grla živine sa devet odsto), Pomoravskom okrugu (osam odsto) i Mačvanskom okrugu (sedam odsto). Broj uslovnih grla stoke prikazan po jedinici poljoprivredne površine je pokazatelj intenzivnosti ukupne poljoprivredne proizvodnje. Najveće učešće u ukupnom broju uslovnih grla stoke, posmatrano po upravnim okruzima, imaju Mačvanski (devet odsto), Zlatiborski (6,9 odsto) i Kolubarski okrug (6,2 odsto)- kaže Stanković.

Naš sagovornik napominje da je evidentno da stočaratvo ne daje onoliko koliko je moralo i naglašava da će se ove godine situacija dodatno pogoršati.

- Zbog lanjskog pokolja ove godine u stajama i oborima ćemo imati 33 posto manje krmača i suprasnih nazimica i 15 posto krava i steonih junica- naglašava Stanković. - To je podatak za alrm i pokazuje zbog čega nam je i meso skupo. Lane su tovljenici prodavani za bagatelu. Sada ih nema i cene lete u nebo.

On naglašava da će ukupna poljoprivredna proizvodnja ove godine porasti za 10 posto dok će stočaratvo zabeležiti blagi pad.

Stanje u stočarstvu je alarmantno. Imamo drastičan pad proizvodnje i izvoza mesa. Država treba hitno da reaguje, podstakne proizvodnju i ona se može obnoviti tek za nekoliko godina. Nivo proizvodnje nam je kao što smo imali 1965. godine, naveo je predsednik Odbora za agrar PKS dr Lazar Turubatović.

Prema mišljenju saradnika u PKS Nenada Budimirovića agrar Srbije je prepušten stihiji tržišta, a to nigde u svetu nije slučaj. Samo u odnosu na 1990. godine na ovim prostorima Srbije manje proizvodimo 200.000 tona mesa godišnje.


Ipak više izvozimo

I pored problema u samoj proizvodnji kada je u pitanju izvoz i uvoz proizvoda agrar Srbije i dalje ostvaruje suficit sa svetom. Bilans razmene poljoprivrede sa inostranstvom u periodu januar-septembar 2008. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.443,6 miliona dolara, što predstavlja rast od 18,6 odsto u odnosu na perioda januar-septembar 2007. godine. Istovremeno, vrednost uvoza je 1.077,9 miliona dolara što je za 43 odsto iznad ostvarenog u istom periodu lane. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je 365,7 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 133,9 odsto.

Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržište EU, zatim ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i konjukturi, koja se i dalje održava ma svetskom tržištu.

    

Komentara: 0


#
@



 

[ Dodaj komentar ]


Budite obavešteni

Dozvoljavam da mi ovaj portal dostavlja obaveštenja o najnovijim vestima