Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Трешња мога деде

rss

25.04.2021. Саша Гидра Марковић

Стигло је кобајаги пролеће, данас су Цвети. Киша данима не престаје да досађује. Стварно је време да ти се памет заврти. Шетам се ко унеређен голуб по дворишту. Обилазим кругове око младе трешње, уживам у лепоти раних плодова овог дивног слатког и меснатог производа.

Трешња мога деде

Поред ње и дан данас замишљам њеног чувара, мог деду Ацу Мирду. Ех, та фаца! Бела мајца на брателе, бело сточе, клупице и две хоклице. Са леве стране васпитна "метла" за унуке, са десне стране тепалица за инсекте и стара ваздушна пушка са циљем да ниједно живо биће не приђе у штету нашој трешњи.

За столом шпил карата, у фиоци стрипови Луно магнус серије. Сваког дана иста екипа за таблиће, комшије Тоша и Бранко Прике. Испод стола Смедеревка и сода-сифон, идеална комбинација за оригиналне шприцере у виду летњег освежења.

Испод трешње чаробна цветна башта, испресечена уским стазицама са белим каменчићима и тек понеком кошчицом од трешње. Уживамо у експлозији боја у виду пролећних лала. Захваљујући оштрим погледом баба Зорке, стање у њој је увек на високом опрезу и ту полуфудбал не сме да падне ни у сновима.

Овај дивни амбијент свакако не би имао смисла без старе чесме и стално везаног плавог црева на њој, које би служило да се залива цвеће и освежава летња бетонска врелина.

Преко пута дворишта, средњошколска дечија граја, занатска школа, а у њој модерни предавачи тадашње мајсторске праксе. Весела дружина, искусна постава старог центра: Рајко Зинаја, Томица Ширкић, Латко Гулт, Аца пезејац, Мирко Токић, увек спремна за једно брзинско "на-екс" дружење испод трешње.

- Мирдо, ајде баци неки нови  "виц". 
- Може ал прво да ми наоштрите ножеве! Може и два-три да вам испричам, ако пошаљите неко дете по сифонче.

Онда све крене обичним током, заседне се по цео дан, двориштем одзвања смех, шала, обрћу се туре, ексира се омиљено пиће. На столу се мезе димљена цревца која пливају у зејтину, ситно насецкан црни лук и  препечен полу бајат хлеба. Посебна прича су ћевапчићи, који су традиционално зачињени  љутом туцаном паприком, да их деца неби крала.

Поп Мија, шпарта бањским друмом, кренуо на јутарње служење, деда Мирда га пресече гласом:

- Попе Мијо, само да знаш, ови нису крштени, не умеју да иду кући, него да те питам нешто? Јел знаш шта заједничко раде поп и механичар?

-Немам појма - слегну раменима поп Мија.

- Опела! - Ахахахаха, ајд на "намештај", ће те сачека газда пет минута.

Први комшија познат као "Седмица", опија аромом дима и ћумура пола бањског друма. У гаражи испод, деца играју видео игрице и флипере. Деда Бора продавац жетона коначно пристаје на "дил", кеса трешње за три злата вредна метална кружића.

- Али како до кесе са трешњама, опасност вреба 24 часа, стража је увек присебна!

Одемо у логориште, покрадемо сродне плодове, напунимо две кесе трешања, али деда Бора се неда преварити:

- "Нису то Мирдине трешње, нису меснате и жарко црвене, битанге једне мале, нисам ја сисао весла, ајд ево вам три жетона и да вас не видим више".

Пролазиле су године, а трешња је полако завршавала свој радни век. Како је она старила тако је и мој деда губио чуло вида које му је било главно оружје од првостепеног значаја за њену одбрану. Посао крадљиваца трешања је био свима знатно олакшан. Своју листопадну љубимицу љубоморно је чувао до краја живота, а у мени и данас одзвањају његове последње речи:

- "Не ломите јој грање, треба да роди и до године, ајд кад си се већ попео набери мало".

Киша данима смара, године се нижу као заборави, а двориште улепшава на истом месту нова млада трешња. Данас се око ње препричавају нове и старе приче како се неби отргле од неких лепих времена. Стара деда "Мирдина трешња" је умрла од рана временског јаза.

Признајем још увек се налазим под дојмом тог црвеног плода. Надам се да ће и наша деца, подвити мокру мајцу пуну трешања једног лепог летњег дана.

Кад мало боље размислим то и нису биле неке крађе, то је само моја туга за не тако давним незамењивим временима и фамилијарним окупљанима.

Узалуд падају кише јер ње нема, нема је више…

Наставиће се...

ПС

Прича "Трешње мога деде" посвећена је мом деди Аци Мирди, познат као најдружељубљиви човек кога сам икад упознао. Мајстор шале и доброг вица. Градом се још увек препричавају његови вицеви које је сам смишљао. Многи га и данас сматрају највећим виц мајстором свих времена у Алексинцу.

Мали омаж и подсетник на легендарне наставнике стручне праксе из Старог центра. Ту је и поп Мија, који је годинама неуспело покушавао да ме убеди да се посветим богословији.

"Сода сифон" - Посебна врста воде. Добија се реакцијом између угљен диоксида и воде. Пакује се у боци од армираног стакла са апаратуром за истакање, познатијој као сифон. Некада најстандарднија поруџбина у биртијама. Љубитељи вина и воде је се носталгично присећају.

"Намештај" - Врста скраћеног шприцера, кафански израз за бокалчиће вина и воде из којих се прави шприцер. Углавном се ради о запремини од 0.25 литара.

"Седмица" - Једна од првих приватних градских кафана, у почетку се звала "Златни гонг" у новије време сви је знају као кафана "ОТАЦ". данас на жалост није у функцији.


# Саша Марковић Гидра трешња
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима