Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Миланковићев календар

rss

14.01.2010. Из Википедије, слободне енциклопедије

Ових дана започеле су рапсраве треба ли црвени календар усагласити са грађанским. Расправе су понекад жучне вођене националним, традиционалним мотивима или европејским са друге стране. Ево једног текста у прилог истинитијем сагледавању ствари.

Миланковићев календар

Миланковићев календар је назив за календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Иако би било исправније рећи Трпковић-Миланковићев календар, ова реформа је остала упамћена по београдском астроному. Миланковићев календар је до сада најпрецизније урађен календар.



Концепција календара

Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике Јулијанског и Грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим Грегоријанским календаром.

Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 28.800 година. До данас, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, Миланковићев календар није примењен.


Закључци цариградског Конгреса

- Тринаест дана треба додати на јулијански календар. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.

- Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.

- Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.

- Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

- Изузетак од правила су секуларне (вековне) године:

Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

- Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.

- Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице.

- Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.

- Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.

- Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња за касније промене које могу бити учињене од других хришћанских цркава.


Рад на календару

Миланковић је на календару почео да ради 1923. године, када је био позван у Министарство вера, где му је министар Љуба Јовановић предочио иницијативу за промену календара, потеклу од васељенског патријарха Мелетија IV. Због раскорака у календарима хришћанских цркава сви велики верски празници слављени су два пута, што је уносило културну пометњу и стварало привредне губитке и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Требало је да Миланковић, као делегат уз митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића, потоњег патријарха, учествује на православном конгресу и тамо изложи предлог реформе који је одобрио Синод Српске православне цркве. Аутор прорачуна предлога био је средњошколски професор математике Максим Трпковић.

Милутин Миланковић је и овај пројекат темељно планирао. Прикупио је сву расположиву литературу о календарима и посебно брижљиво проучио Трпковићев предлог. Реформа коју је предложио у Цариграду једногласно је усвојена, а он је по повратку у Београд примио захвалницу патријарха Мелетија.


Догматска питања

Реформа календара подразумевала је два питања. Прво је било превазилажење разлике у времену која је између јулијанског календара и тачног сунчаног времена нарасла од Никејског сабора 325. године, када је календар усвојен. Такође, требало је дефинисати интеркалационо правило за утврђивање преступних година којима се подешава трајање календарске године.

Друго питање, посебно важно за цркву, било је утврђивање датума Ускрса и других покретних верских празника који од њега зависе.

Канонске одредбе цркве налажу прославу Васкрса у прву недељу после пуног Месеца иза пролећне равнодневице. Међутим, датуме Месечних мена, а тиме и Ускрса и православна и римокатоличка црква одређују рачуном епакта, заснованом на такозваном Метоновом кругу.

Зашто се, при одредби тих мена, придржавати Метоновог круга који није никаква хришћанска одредба, када се оне могу тачно предсказати астрономским рачуном, упитао се професор небеске механике, Миланковић, па је уз одобрење Конгреса заменио епактни рачун астрономским.

Тако је у тексту коначне одлуке Конгреса о реформи календара записано да ће се пасхални пуни Месец одређивати на основу астрономских проучавања, узимајући увек у обзир остварене напретке науке. Датум Васкрса одређиваће се увек према времену светог града Јерусалима. Васељенска Патријаршија умолиће звездарнице или катедре небеске механике универзитета у Атини, Београду, Букурешту и Пулкови (Петрограду), да израде дугорочне пасхалне таблице које ће саопштити свим православним црквама.

Календар су, потом, примениле само грчка, румунска, цариградска и александријска црква. Миланковић је забележио да је Архијерејски сабор Српске православне цркве септембра 1923. у Сремским Карловцима у принципу усвојио нови календар, али је спровођење одложено за време "када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве".


Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар

Док су католичке цркве одмах прешле на коришћење грегоријанског календара, протестантске цркве су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су Мигел де Сервантес и Вилијам Шекспир умрли 23. априла 1616, али Сервантес по грегоријанском а Шекспир по јулијанском календару.

Током XX века, практично све православне земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове православне цркве нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја 1923. године усвојен Миланковићев календар. Међутим, како су све православне цркве аутокефалне, неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и СПЦ, иако је за нови календар усвојен њен предлог).

Српска православна црква, која је била предлагач новог календара који усвојен на конгресу 1923., и даље користи Јулијански календар. После конгреса, СПЦ је Миланковићев календар начелно прихватила за употребу, али је његову примену била одложила. Одлука о примени овог календара СПЦ није касније донела. и у употреби је и даље Јулијански календар.


Православне цркве које су прешле на Миланковићев календар:

- Васељенска патријаршија

- Александријска православна црква

- Румунска православна црква

- Бугарска православна црква

- Кипарска православна црква

- Грчка православна црква


Православне цркве које и даље користе јулијански календар:

- Антиохијска православна црква

- Јерусалимска православна црква

- Руска православна црква

- Српска православна црква

- Грузијска православна црква


Неке православне цркве користе оба календара:

- Пољска православна црква

- Албанска православна црква

- Православна црква Чешке и Словачке

Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, Македонска православна црква, Украјинска аутокефална црква итд.

У Краљевини СХС, грегоријански календар почео се користити од 1920. године и то тако што је прескочено неколико последњих дана 1919. године.

 

Коментара: 0


# Београд Грчка календар Православље Милутин Миланковић
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима