Црвени картон за Алексинчане

Познајемо многе људе тамо који кажу: “ има тамо свакаквих, свих сорти (панкера, металаца, блузера)”. У последње време тамо долазе озбиљни бендови, праве се свирке и фестивали. Алексинчани познају и воле музику, код њих нема лажи – нема преваре.

Наше одредиште је био caffe Pressing. Симпатичан клуб у главној улици, иначе омиљено одредиште алексиначких рокера.

Прошле суботе је у Пресингу гостовао јапански бенд “А 101” и по томе се види где смо дошли и да је пред нама тежак задатак. Без обзира на чињеницу да смо ауторски бенд, нисмо имали никакву дилему какво вече нас чека.

Пресинг је, иначе, клуб који држе млади људи (Голуб и Јелена) и постоји више од две деценије. Направиш прве кораке од улазних врата, направљених у кубојском стилу, одмах осетиш позитиван вајб… осетиш да је то твоја друга кућа. Домаћинима је пре свега циљ дружење и зезање, јер знамо сви да се од овога посла нико није обогатио.

Почетак свирке је био заказан за 22 часа и публика је то максимално испоштовала. Овде су сви стрпљиви, гостољубиви, расположни и ако су сви били упаковани као у конзерви сардине. Одмах после прве песме стигла је и подршка локалних момака и девојака, а у осталом тако је свуда. Народ види шта им нуди Црвени картон, препознаје пароле, апеле и идеје кроз химничне рефрене. Једноставно види да је време за БУЂЕЊЕ.

После два сата програма, жестоке свирке и атмосфере, било нам је жао што је дружењу дошао крај. Иначе у Алексинцу смо свирали први пут, али искрени стисак руке, речи хвале и подршке на крају свирке нам говоре да су нам врата овде увек отворена. Уосталом тако је ове јесени свуда.

Људи хвала! Хвала Стеви, момку који је радио разглас, хвала особљу, хвала свима који препознајете причу Црвеног картона. Ми настављамо наше путовање по Србији.

Запамтите сви: Црвени картон ће добити свако ко је то заиста и заслужио и тако ће и бити!

ПС: У Алексинцу поред Пресинга постоји и панк клуб. Ово је мало и ушушкано место под руководећом палицом газда Паје, локалног панкера. Наравно скокнули смо и тамо, јер тамо живе наше сестре и браћа.