Ћирилица у информатичком друштву

Циљ покретања теме о ћирилици у информатичком друштву представља део деловања удружења „Кнез Мирослав“, у оквиру неговања православних вредности, обнове светиња, заштите културног блага, као и писмености у Срба.

Патријарх Иринеј је указао да је „заштита ћирилског писма наша велика обавеза и дужност“, те да у оквиру овакве иницијативе „обнављамо и подстичемо бригу за нашим духовним и културним наслеђем, на општу корист и са топлом жељом да Господ благослови оне који добро чине“.

„Дело свете солунске браће драгоцено је завештање које нас обавезује. И поред контроверзи око ауторства глагољице и ћирилице, ми Срби, и не само ми, своје писмо називамо ћирилским јер га повезујемо са духом и мисијом Ћирила и Методија, са преузимањем и очувањем хришћанске суштине нашег бића. Наша упорност да заштитимо, унапредимо и оснажимо ћирилско писмо и његову употребу као историјском цивилизацијском достигнућу мора остати чврста, непоколебљива и ненарушива“, поручио је Патријарх Иринеј.

Патријарх Иринеј је истакао да позив за заштитом, унапређењем и снажењем ћириличког писма није позив да се не користе друга писма, већ обавеза да се заштити нешто што припада историји, и нашем времену и будућности.

Архитекта Драгомир Ацовић поручио је да је ћириличко слово трансвременско, модерно у сваком добу и времену, те да се као такво слаже са савременим техничким достигнућима са великим потенцијалом у домену транслитерације и фонетизације страних појмова, имена и израза.

„Ћириличко писмо је део идентитета Срба и служи нам на част“, истакао је Ацовић и подвукао да се поштовање сопствене историје и културе не сме поистовећивати са ксенофобијом или тумачити да нас ћирилица дели од остатка Европе.

У оквиру скупа „Ћирилица у информатичком друштву“, отворена је и изложба ћириличких фонтова „Ћирилица данас - проф. Стјепан Филеки“, захваљујући којој ће јавност до краја месеца имати прилику да се упозна са креативним решењима фонтова за ћириличко писмо.