Припреме за празнике

На улицама пуно људи. Сви се негде журе, носе пуне кесе хране и пића. Као да је све џабе, а и сами знају да ће то „искијати“ крајем месеца, када се и онако, танки, буђелари испразне до краја.

Атмосфера је празнична. Додуше нема трубача као раније, нема еуфорије, нема осмеха на лицима. Ипак, неко ће ићи на Првомајски уранак, а неко ће испоштовати традицију да се за Ускрс не иде нигде. Даће се и задњи динар, чисто да се обележе 2 значајна празника. Овог пута неће бити „буђав лебац“, на трпези јер за толико мора да се има. Празници су празници. Сиротиња, немамо паре да одемо у берлинску оперу, или у позориште, ал да се поједе и попије, увек мора да се има.

Мука, туга, јад. Али шта је, ту је. За Првомајски уранак и Ускрс, удри бригу на весеље... Срби смо, брате...