Општина троши стотине хиљада евра на уједе паса, а игнорише решење које нуди приватно прихватилиште

У општини Алексинац, једној од неразвијених општина у Србији, проблем напуштених паса изазива озбиљне финансијске и друштвене изазове. Према подацима, општина је у последње четири године исплатила преко 500.000 евра на име одштета за уједе паса, док се број напада и даље не смањује. Ова ситуација изазива забринутост међу грађанима и активистима, посебно јер постоји приватно прихватилиште које нуди ефикасно решење, али општинске власти, према тврдњама, нису спремне да га размотре.

Раст трошкова и неефикасно управљање проблемом

У периоду од 2020. до 2024. године, општина Алексинац је исплатила значајне суме за одштете грађанима које су напали напуштени пси. Само у 2023. години, исплаћено је око 150.000 евра, док се проблем наставља ескалирати. Напади паса не само да угрожавају безбедност становништва, већ и оптерећују ионако ограничени општински буџет. Локалне власти су покушале да реше проблем кроз програме стерилизације и привремена прихватилишта, али ови напори нису дали очекиване резултате. Број напуштених паса на улицама и даље расте, а грађани се све чешће суочавају са опасним ситуацијама.

Приватно прихватилиште нуди решење

У близини Алексинца, приватно прихватилиште за напуштене животиње, које води Саша Јовићевић, нуди конкретно решење за овај проблем. Прихватилиште има капацитет да смести већи број паса, пружа им одговарајућу негу, стерилизацију и вакцинацију, а такође ради на проналажењу сталних домова за животиње. Према речима оснивача прихватилишта, њихов модел рада већ је показао успех у другим општинама, где је значајно смањен број напуштених паса и инцидената са уједа. 

Саша Јовићевић покушава да издејствује системско збрињавање великог броја напуштених паса:

Упркос томе што Алексинац- једна од 44 неразвијене општине у Србији – даје стотине хиљада евра на име стварних или измишљених уједа напуштених паса, Јовићевићеве иницијативе за сада су безуспешне.

Безуспешан је и његов покушај да обезбеди иоле континуирану подршку „своје“ општине за друштвено корисну делатност коју обавља.

Власник овог прихватилишта, у којем пси имају своје „кућице“, али живе на отвореном, и могу да се истрчавају и друже, а и сви су вакцинисани, каже да је много проблема које треба решавати, посебно на селу.

„Сеоски“ пси читав живот проведу на кратком ланцу. За оброк им се баци комад хлеба.

Кажњени су и када су пуштени, и њихови животи још краће трају.

Не вакцинишу се и не стерилишу. Неконтролисано се коте.

„Њихови тек рођени штенци се остављају у пластичним кесама, по контејнерима, бацају у реку&хеллип;“, каже Јовићевић.

Његов предлог је да се на територији Алексинца, која укључује и велики број села, обави попис паса, а да општина донира сваком власнику новац за стерилизацију, вакцину против беснила и чиповање.

Након пар месеци требало би обавити неку врсту контроле, па власнике паса који то нису урадили, новано казнити, јер, нажалост, каже, нема другог решења.

Напуштене псе би, дакако, такође требало стерилисати.

„Мислим да за ове мере има довољно новца, само је распоређен на погрешан начин. Огроман новац из општинског буџета, на стотине хиљаде евра, иде на уједе или наводне уједе напуштених паса, од којих пси, а ни локална заједница немају никакве користи“, каже он за Данас.

Предлаже и да се иде по селима и разговара са људима, како би се они на тај и друге начине едуковали о чувању паса.

Он је, каже, спреман да прошири прихватилиште, упосли волонтере, ради на едукацији деце.

Има идеју и да родитељи са децом дођу у његово прихватилиште, да деца ту, рецимо, прославе рођендан, а што је далеко важније да уче о псима.

„На тај начин се одмалена учи шта је љубав према животињама, емпатија према слабијима, одговорност за друге. Радо бисмо и поклонили пса који им се допадне, наравно уз озбиљне провере. Удомљавање је изузетно важно, али је и известан ризик- због тога ја обављам ригирозне провере и обилазим псе. О псу мора да се брине, он не сме да иде на ланац и не сме цео дан да буде у боксу“, каже Јовићевић, иначе учитељ.

Додаје да је покушао да разговара са представницима општине Алексинац, како би се нашло системско решење за напуштене псе, а и побољшала брига о псима на селу.

Предлагао је између осталог и да се за његово прихватилиште- које све теже опстаје- обезбеди континуирана подршка, кроз донације локалне самоуправе или удружења која се баве заштитом животиња. Предлагао је општини и јавно- приватно партнерство, као модел сарадње.

„Успео“ је да стигне до директора ЈКП „Комуналне услуге“ Будимира Марковића, са којим је постигао начелни договор о донацији хране, али није успео да се сретне са председником општине Алексинац.

Речено му је да се јави на локални конкурс, на којем се, иначе, како каже, издваја веома мало средстава, око 150.000 динара, а и „зна се које удружење их углавном добија“.

„Ја сам кренуо са својим псом, а сада, после пет година, имам их у прихватилишту 50-так. А знате ли колико још паса чека да буде спашено? Они нису својевољно на улици, њих је неко напустио и оставио, па би сада требало да буду брига целог друштва. Пси су дивна створења, они нама дају свој живот, ми њима само део свог живота. Дају нам безусловну љубав и верујем да смо обавезни да им на неки начин вратимо све то што нам пружају. Уосталом, величина човека се одређује према томе како се односи према слабијим бићима. И увек је човек проблем, пси то нису“, каже Јовићевић.

Верује да говори у име свих добрих људи који воле псе, али и у име свих напуштених паса, који немају свој глас.

Међутим, упркос понудама за сарадњу, општинске власти у Алексинцу нису показале интересовање за партнерство. Представници прихватилишта тврде да су више пута покушали да успоставе дијалог са општином, али су њихови предлози одбијени или игнорисани. Уместо тога, општина наставља да издваја велике суме за одштете, док се основни узрок проблема – велики број напуштених паса – не решава системски.

Локална самоуправа издваја средства, има и прихватилиште

Председник општине Алексинац Далибор Радичевић потврђује да се из буџета издвајају велика средства за „уједе“ напуштених паса, те да је само прошле године и у првој половини ове издвојено око 200.000 евра.

„У периоду од јануара до јула ове године, Општина Алексинац издвојила је укупно 7.504.784 динара по основу накнаде штете настале услед уједа паса луталица. У прошлој години за исту намену утрошено је приближно 14.000.000 динара. Ови подаци указују на озбиљност и обим проблема, као и на потребу за континуираним и систематичним приступом у његовом решавању“, каже Радичевић за наш медиј.

Према његовим речима, општина Алексинац решава проблем паса луталица преко ЈКП „Комуналне услуге“, које, како је казао, „има организовано прихватилиште за псе“ и које „редовно, на месечном нивоу, доставља фактуре за услуге хватања, чувања, стерилизације, кастрације и лечења ових животиња“.

„За ове намене у буџету Општине за 2025. годину планирано 11.000.000 динара“, каже он.

Поред тога, преко Конкурса за удружења грађана „издвајају се и додатна средства“ која удружења са територије општине „могу користити како за стерилизацију и кастрацију паса луталица, тако и власничких паса, у складу са одобреним пројектима“. Не наводи износ тих средстава.

Према расположивим подацима, прихватилиште из Лоћике се „до сада није пријављивало на овај конкурс“.

„Са друге стране, модел јавно-приватног партнерства за ову област до сада није разматран, с обзиром на то да је обављање послова збрињавања паса луталица већ поверено ЈКП ’Комуналне услуге’. Уколико то удружење жели да учествује у оваквом виду сарадње, неопходно је да приступи предметним активностима на професионалан начин и на нивоу који је прописан за јавно- приватно партнерство, у складу са законом и стручним стандардима“, каже Радичевић.

Реакције грађана и активиста

Грађани Алексинца изражавају све веће незадовољство због неефикасног управљања овим проблемом. Многи сматрају да би сарадња са приватним прихватилиштем могла донети дугорочно решење, смањити трошкове и побољшати безбедност у општини. Активисти за заштиту животиња истичу да је кључно успоставити одржив систем који укључује стерилизацију, вакцинацију и одговорну адопцију, уместо тренутног приступа који се своди на реактивно решавање последица.