In Memoriam Горан Живановић

Оставио је да за њим вечно тугују мајка Зорица, супруга Весна, ћерка Соња, синови Ђорђе и Марко, снаха Јована и многобројна фамилија, пријатељи и сарадници.

Рођен је 12. априла 1962. године у Сремској Митровици од оца Ивана и мајке Зорице и живот га је због професионалног запослења својих родитеља  водио широм Југославије, где је оставио своје пријатеље и другове, који на жалост, неће моћи да га испрате на последњи пут - пут без повратка.

Завршио је гимназију у Алексинцу, а потом и Високу пољопривредно-прехрамбену школу-одсек Заштита биља у Прокупљу.

Радни век започео је у ПИК-у Алексинац, наставио у Институту Нови Сад, кратко се окушао у производњи резаног цвећа и од 2015. године је заједно са екипом из Дома, обновио економију у Дому Кулина. Непун мандат био је и председник ОСО синдиката у Дому.

Увек спреман да помогне, пожртвован и хуман, добар спортиста који није волео поразе, изгубио је утакмицу живота.

Остала је његова плава јакна, нехајно пребачена преко столице као да је изашао до павиљона па ће се вратити за који час...

Отишао је прерано, изненада, потребан свима, пре свега својој породици, отишао на неко боље место, насмејан и ведар као што је увек био...

...и каквог ћемо га памтити.

Почивај у миру друже, нека ти је лака црна земља и тамо у рају, пази да нека ружа не увене....