Братислав Цветковић из Алексинца већ четири године на муци због туђих аутомобила

Када је фирма завршила у стечају, договорено је да он "фијат пунто" и "заставу 101" услужно, за кирију од 50 евра месечно, причува док не нађу купца. Међутим, од ове "имовине" су сви дигли руке, а Братислав не сме да их отуђи, нити више има места да их складишти.

- Речено је да ће возила овде бити најдуже три месеца, а сада нико и не плаћа "лежарину" и не долази по њих - каже Цевтковић. - Кад су стигли, аутомобили су били у возном стању, али су у међувремену само трулили у мом дворишту. Чињеница је да не постоји уговор, већ само усмени договор са извесним стечајним управником Миљаном. Истина, платили су ми "кирију" за прва два месеца, али је то све што сам добио... Обраћао сам се Привредном суду у Нишу, чак и председнику државе из чијег Кабинета су ме обавестили да је случај проследили Министарству правде.

Братислава мучи и то што би возила за која више нико не хаје сада могла да се продају као старо гвожђе, једва за 200 евра, а он је уверен да би, ако покуша сам да их се отараси, сигурно одговарао.

У међувремену је сазнао да су "пунто" и "кец" наводно продати некој фирми у Лебану, којој је послао електронско писмо, те добио одговор да их та возила не занимају.

- Ко зна где су завршили "папири", да ли их је неко можда злоупотребио и ко ће да ми плати лежарину за минуле четири године, односно кога да тужим - очајан је Цветковић, док је председница Привредног суда Снежана Пантић, када смо покушали да чујемо и њено мишљење, била на боловању...