Пивара за коју су заинтересовани само лопови

Јохан Апел подигао је пивару у Алексинцу 1865. године, двадесетак година пре пиваре у Нушу, а она се сада налази се у рушевинама.

За разлику од нишке пиваре која је приватизована и чија је зграда сачувана као и имовина Алексиначка привара је потпуно руинирана.

Уништени су и подруми пиваре у којој су се налазиле и вредне бачве из периода оснивања. Обручи бачви су продати у старо гвожђе а остатак се користи за грејање.

Место некадашње пиваре није обезбеђено и често је на мети лопова. Становници околних кућа упорно пријављују полицији упаде лопава али, како кажу, без већег ефекта.

"То се ради организовано, лопови пажљиво скидају све што се може однети са пиваре а ујутру по те ствари долази возило и до седам сати ујутру све је већ завршено", каже Василије Стојановић.

Осим опреме, машина и буради – лопови су поскидали и однели и цреп са крова.

Ова пивара која је радила до пре петнестак година била је једно од најзначајнијих предузећа у Алексинцу.

Значајна је и по томе што су њени производи налазили купце широм бивше Југославије а једно је од првих места у Србији где је пре Другог светског рата донета шећерна репа.

Пивара која је одавно у стечају никада није приватизована а челни људи града кажу да локацију пиваре прву понуде сваком инвеститору који дође у град, али до сада није било заинтересованих за приватизацију.