Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Који бизнис почети са 5.000 евра?

rss

17.10.2009. Аутор: Сузана Бојадић | Фото:Бета

Који бизнис почети са 5.000 евра?
Најбоље шансе у пољопривреди, услугама и спорту

У најгорем случају, у Србији би ове године без посла могло да остане око 150.000 људи, што значи да би наредне године, ако се узме у обзир да је на берзи рада тренутно око 750.000 особа, било близу милион незапослених. Стручњаци, ипак, кажу да и у време кризе може да се покрене посао и заради новац, а најбоље шансе, према њиховом мишљењу, тренутно су у области пољопривреде, услужних делатности и спорта.

Подразумева се добра идеја, локација и нешто пара - око пет хиљада евра, али и знање, упорност, тржиште и правовременост пласмана. Поента је наћи што други немају, а не покренути бизнис само због тога што је у њему успео комшија, слажу се саговорници "Новца".

Јасмина Проданов, која је сама створила "Агротејп", предузеће за консалтинг у Новом Саду, каже да треба напустити мегаломанске планове и концентрисати се на мале пројекте. Не треба очекивати богатство преко ноћи, сматра наша саговорница, и треба бити задовољан са месечном зарадом од које може да се живи и улаже у даљи посао.

"Са три до пет хиљада евра може се направити пластеник за гајење поврћа, првенствено парадајза и краставаца, где је са два турнуса у току године могуће исплатити и инвестицију и остварити приход. На 600 квадрата може се добити око 2,5 тона корнишона, што је по цени од око 70 динара приход од 175.000 динара за месец и по дана", каже Проданова.

Ефекат је већи, каже наша саговорница, ако се неколико људи удружи. Практично, са неколико пластеника и инвестицијом од око 15.000 евра, могу се произвести озбиљне количине, што води ка сигурнијем пласману производа и евентуалном отварању дистрибутивног центра.

У последње време рецимо, рукола се боље продаје од других салата. Јапанске печурке се теже налазе, док шампињона има доста. Слично је и са чери парадајзом, који је три пута скупљи од обичног. Ако произвођач успе још и да пронађе неколико ресторана којима ће пласирати производе - посао може да крене.

Милена Дупчић из Жиче сама је свој газда, а одлуку да покрене бизнис је донела када је остала без посла. Са десетак хиљада евра у дворишту је опремила пластеник са мрежом за грејање и наводњавање и почела да гаји гербере, које продаје цвећарама у Краљеву.

"У послу је цела породица. Још увек, међутим, не можемо да живимо од зараде јер смо пластеник опремили уз кредит који отплаћујемо 300 евра месечно. Зато смо почели да гајимо паприку и парадајз, што значајно олакшава наше трошкове", каже Дупчићева за "Новац".

За пластеник није неопходно регистровати фирму јер се са власницима цвећара или трговина може лако договорити. Не треба, међутим, заборавити да пластеник тражи потпуну посвећеност - тачно на време простор мора да се луфтира, биљка мора да се залива, а грејање треба подешавати у зависности од спољне температуре. У супротном се може догодити да производа нема када је најскупљи - практично, да корнишони сазру када прође време зимнице и да гербери процветају у априлу, уместо уочи Дана жена.

Новац се може зарадити и у услужним делатностима чувањем деце или старијих особа којима треба посебна нега. Подсетимо само на идеју једног Британца који је отворио хотел у коме је запослио људе да праве друштво старијим особама жељним разговора. За овакве услуге хотел није неопходан. За неколико хиљада евра могуће је изнајмити простор и прилагодити га потребама младих или старих чије чување по осам сати дневно у Београду стаје најмање око 200 евра месечно.

Око 2.000 евра довољно је за отварање радње за поправку одеће у централној зони Београда, што се показало као један од уноснијих послова.

"Добра машина за шивење кошта око 700 евра, закуп двадесетак квадрата пословног простора 300 евра, а месечна плата радника око 450 евра. Инвестицију је могуће повратити релативно брзо, с обзиром на то има муштерија којима није пуно да плате и до 500 динара за мању поправку", кажу у радњи за поправке одеће у Београдској улици.

Регистрација фирме, иначе, уместо доскорашњих 140 евра, сада кошта 40 евра. ПДВ се плаћа само у случају да годишњи промет пређе четири милиона динара.

Игор Бркановић, помоћник министра економије, акценат ставља на прераду хране и информационе технологије.

"Зашто да продајемо малине и паприке, а да не направимо сок или ајвар. Још уноснији је ИТ бизнис, где је са мало улагања, али доста знања, могуће правити доста тражене софтвере или, рецимо, музику за игрице", каже Бркановић за "Новац". Подсетимо само да су домаћи производи све траженији и да нико у Србији није одговорио на недавну тражњу Швеђана за домаћим ајваром.

Ништа мање уносан посао није ни склапање, односно производња намештаја.

Осим вештине и простора, који неретко подразумева гаражу, потребан је алат, који у најгорем случају не кошта више од две хиљаде евра. Понуда најчешћих материјала, универа и медијапана, више је него добра, а просечна цена по квадрату је око хиљаду динара. Једна просечна кухиња може да се направи за тридесетак хиљада динара без уложеног рада, а да се прода и по дупло већој цени, кажу у једној столарској радњи.

Иако је настало новијег датума, отварање агенција за организовање свадби већ се показало исплативо. Све што је потребно јесте простор (може да послужи и стан), мало маште и маркетинга, а чиста зарада по свадби скоро да не иде испод хиљаду евра.

Наравно, све ово важи уколико је претходно урађен добар бизнис план, који ће открити све ризике професије и време у коме би улагање могло да почне да се исплаћује. У зависности од врсте посла, подразумевају се и консултације са привредницима који имају искуства, јер време кризе је време наглих успона, али и наглог пропадања, упозоравају познаваоци.

Александар Влаховић: Купујте акције

Бивши министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић каже да је десетак хиљада евра данас најпаметније уложити на берзу, и то у акције које имају велики потенцијал раста. "Данас су акције и даље на доста ниском нивоу и поред раста берзанског индекса за 36 одсто од почетка године. Акције су и најризичнија инвестиција, па је можда најмање ризично потражити стабилних седам одсто у банци, колико је годишња камата на орочене депозите", каже Влаховић за "Новац".

Банке највише финансирају аграр

У "Опортјунити банци" која се бави микрофинансирањем, ове године су највише кредита исплатили за покретање бизниса у пољопривреди и трговини. За финансирање малих пољопривредних газдинстава исплаћено је 43 одсто кредита до 5.000 евра, док око 15 одсто чине кредити за самосталне трговачке радње. Следе зајмови за отварање козметичких и фризерских салона, аутомеханичарских радњи, те прављење спортских, првенствено тениских терена.

Балон за фудбал - пун погодак

За оне који имају 50 до 60.000 евра једна од најуноснијих инвестиција која се најбрже враћа јесте куповина балона за фудбал. Сат изнајмљивања балона у Београду просечно кошта око 50 евра, што је зарада од 600 евра дневно радним даном и најмање 800 евра по дану у току викенда, када су балони отворени од осам до 24 сата. Балон са свим попуњеним терминима, што је у Београду случај у 90 одсто, може исплатити инвестицију од 60.000 евра за три до четири месеца.


http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=115953

Коментара: 2


# фудбал
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    mp 22.10.2009.
    odlican tekst

  • (+0) (-0)

    Zoran 27.10.2009.
    Браво Сузана! Има ли наставак теме?


[ Додај коментар ]





Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима