Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Јужни ток

rss

29.01.2008. Бранко Драгаш

Јужни ток
Проблем нас Срба је што још увек живимо у прошлости, што имамо племенску свест, што су нам емоције јаче од разума и наивност већа од прорачуна. Ми никако да схватимо да у комерцијалној цивилизацији нема пријатељства, а да је братство остало у временима када су наши далеки преци седели око заједничке ватре. Тешко данас човек, нажалост, налази пријатеља, а када га и пронађе великим напорима мора да га сачува. Велика је заблуда да између две државе могу да се успоставе пријатељства. Народи могу да имају симпатије и наклоности једни према другима, али државе бране само своје интересе. Велике државе имају своје интересе и не могу бити пријатељи са малим државама. Велике силе имају своје велике, империјалне интересе. Тако је од настанка држава. Нови светски поредак је хиљадама година постојао. Уздигнута империја покушава да пороби читаву планету и тако покаже своју империјалну моћ. Али ниједна империја није остварила тај свој империјални сан, јер је увек било слободарских и непокорних народа који нису хтели да прихвате наметнути поглед на свет. Империје су почињале да пропадају тамо где је почињала слобода других народа. Када се ту заустави њихова пљачкашка експедиција, онда настаје декаденција и распадање империја. Тако је то увек било у хиљадугодишњој повести империја.

У савременом свету Империја у растројству уздигла се након два велика светска клања народа, а коначну доминацију остварила је након рушења берлинског зида. Њено свемоћно господарење делом света, јер кинески народ није пристајао да га усрећују неолиберални експерти, трајало је свега једну деценију. Након свих пљачкања, јер у основи свих империјалних освајања је разбојничка пљачка туђе имовине, након свих понижавања и спрдања са Јељциновом Русијом, крајем 1999. године дошло је до мирног и договорног државног преврата. Тај путиновски преврат је спасио Русију од потпуне пропасти и зауставио је доминацију Империје у растројству. За свега два председничка мандата мудром државничком политиком Путин је опет успоставио равнотежу у међународном светском поретку и спречио дивљање Волт Стрита и Пентагона. То је било пресудно за савремени свет, јер каубоји са Волт Стрита и Пентагона су се толико били осилили у својој бахатости да су постали велика опасност за човечанство. Не само, како многи мисле, због непотписивања уговора из Кјота о загађивању планете, него због болесне похлепе да шпекулацијама присвоје сва богатства света.

Та грамзивост им се вратила у августу прошле године крахом хипотекарних кредита. Надувани балон сујете и таштине почео је да се издувава. Највећа опасност прети од експлозије тог балона, која може да разори читав финансији крвоток света. Волт Стрит има вирус сиде и прети да зарази планету. Кремљ је то схватио и направио је заштитни штит у одбрани својих државних и националних интереса. Успели су за свега два председничка мандата, захваљујући вртоглавом расту цена сировина, да зауставе расуло државе и да се одупру Империји у растројству. То је било велико охрабрење за друге државе и народе који нису више могли да трпе империјалне уцене и злостављање. Тако је Путин постао Робин Худ. Петроградски Че Гевара који предводи светски покрет отпора. Природно је било за очекивати да ће се у таквој земљи појавити такав државник који ће, схвативши како функционише комерцијална цивилизација, повући велике светске потезе. Путин је то урадио у интересу своје државе и свог народа. То његово уздизање и отпор остале државе и народи, који нису имали снаге да се одупру, дочекали су као своју победу.

Само смо ми Срби то схватили као наш спас. Показало се да поново не разумемо историјске односе и да доносимо одлуке супротне нашим интересима. Русија је, на сву срећу, постала поново велика сила и велики светски играч, али то нам не даје право да њихов успех приписујемо себи и да наше интересе подређујемо њиховим. Између Србије и Русије нема братске љубави, него само државни интереси. Путин не брани Косово због наших интереса, него због својих. Његова нарастајућа моћ у свету се супроставља бахатости Пентагона да о свему у свету сами одлучују. Велике силе су заратиле око малог Косова због ината. Ради се само о престижу. Чија ће бити последња. Њих проблем Косова ни не занима. Нажалост, српски политички дилетанти то не схватају. Они уместо да изграде дугорочну државну и националну стратегију опстанка Србије, додворавају се Путину продајући наше националне ресурсе. Гасни аранжман Јужни ток је важан за Србију, али то није требало везивати са распродајом НИС-а. Морам да признам, читајући потписани Споразум, да су Руси направили добар посао. Њихов интерес је остварен, док се наши политичари надају да ће тако успети да сачувају отимање Косова. Та процена је потпуно погрешна.

Српска политика је касно уочила Путинову снагу. Задојени фразама о европским интеграцијама, они нису ни приметили да је Русија постала моћна. Уместо да су отворили тржиште за долазак и руских компанија и банака, они су извршавали наређења својих ментора и спречили су улазак руског капитала у Србију. А када су у осмој години владавине схватили да су касно открили Русију, брже боље, преко ноћи, баш онако по српски, како то само ми умемо, задивљени успехом великога брата, коме се цео свет диви, а Империја га се плаши, поклонили смо нашу нафтну индустрију. Продати већински пакет акција НИС-а за свега 400 милиона евра, када тај пакет вреди четири пута више, када знамо да НИС пуни 27% буџета и када га купује руска државна компанија, сулудо је као што је било сулудо продавати Краљу шећера шећеране за 3 евра или америчким инвеститорима Сартид за 23 милиона долара или дуванску индустрију за 434 милиона долара. Зашто распродајемо нешто што нашој држави и нашем народу треба? Зашто Руси не продају страној држави Гаспром? Два брата имају, макар били у највећој љубави, два новчаника. Свако ради само у свом интересу. Свако плаћа своје рачуне. Државе имају своје интересе. Интерес Србије није био да распрода своју нафтну индустрију. Гасни аранжман је одвојени посао који смо могли да закључимо са Русијом јер је ширење гасне мреже и њихов интрес. Већа мрежа, већа потрошња и већи профит. Није Србија ништа добила ексклузивно.

То се најбоље види из потписаног Споразума у члану 5. где се неодређено каже да ће потписнице уложити могуће напоре за доделу гасоводном систему статуса пројекта трансевропске енергетске мреже како би се искористиле све предности који добијају слични гаснотранспортни пројекти. Шта ово значи? Уложити могуће напоре је отрцана политичка фраза и није јој место у компанијском уговору. Ни у члану 8 није прецизирана функција оператера гасовода и подземног складишта гаса, а цена услуга транспортовања, ускладиштења и протока гаса одредиће одговарајуће Компаније, што представља њихову искључиву надлежност. Које одговарајуће компаније? Која цена? Зашто искључива надлежност компанија ако државе стоје иза овог Споразума? Шта ће се десити ако похлепа компанија угрози државне интересе? Ко гарантује? Ко контролише компаније? Ко пресуђује? Зашто та искључива надлежност није дата владама држава? Даље, у истом члану, наводи се да право на коришћење СВИХ капацитета гасовода и подземног складишта припада руским учесницима? Зашто само руским учесницима? Ако је Споразум предвидео да се финансирање назначених пројеката врши у сразмери власништва у новој компанији, зашто би онда све капацитете користили само руски учесници? Зашто само они ако се ради о партнерском односу? Зашто се то уградило у Споразум?

Даље, питања која траже одговоре: Зашто је Банатски Двор наведен са 300 милијарди кубика гаса када су његови пројектовани капацитети 800 милијарди кубика? Зашто је проток гаса само 10 милијарди кубика, када је било говора о 30 милијарди кубика? Зашто смо тако јефтино распродали наше домаће нафтне изворе од 720.000 т годишње у вредности од 450 милиона долара? Зашто смо распродали годишњи профит НИС-а од 150 милиона долара? Ради поређења ИНА је продала 25% власништва за 525 милиона евра, са тржиштем које је дупло мање од српског тржишта, док смо ми распродали 51% за 400 милиона евра. Посебан проблем је што никаква законска процедура није испоштована, већ су стратешке одлуке за државу донете у кругу политичких бирократа. Није било ни демократске нити стручне расправе, ни тендера, ни аукције, није било никакве рачунице и промишљања, него је све донето преко ноћи, уз медијско оправдање да је то посао столећа и да се не сме дозволити да лобисти у влади НИС поклоне ОМВ-у, иза кога стоји и Пацолијев капитал.

Нико не поставља основно питање: зашто да продамо НИС? Стручњаци су израчунали да је за комплетну докапитализацију НИС-а потребно око 800 милиона евра. Како су грађани Србије однели на штедњу у банке 4,8 милијарди евра, сматрам да су могли, да им се то на прави начин инвестиционо представило, да уложе тих 800 милиона евра. Ако је на изборе за председника изашло 4 милиона грађана, толико грађана је могло да уложи по 200 евра и да тако постану власници изузетно атрактивне и профитабилнке компаније. Нажалост, српски политичари немају историјску одговорност према својој држави и нацији. Њима је најважније да продуже још неколико месеци своју владавину и да наставе да пљачкају своју државу и свој народ.

Путину свака част. Он је прекинуо у Русији ту пљачку и показао како може да се успешно води држава. Споразум који је потписан је у интересу Русије и он је заштитио своје државне интересе. Наш проблем је наша глупост. Наш проблем је што смо изгубљени у времену и простору и што нема елите која би направила заокрет. Братска љубав није нам никада донела добра. Само усаглашени интереси Србију спашавају.

Коментара: 6


# јужни ток
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    kuntakinte 29.01.2008.
    Neozbiljan tekst.
    u ovoj se prici radi o zemnom gasu koga mi inace nemamo, i pogonima zu preradu skladistenje i prodaju nafte koju inace nemamo. Drugo, koja je alternativa postojala. OMV-I ONI NEMAJU NAFTU, nego su preprodavci.
    Trece pre pisanja na takvu temu su potrebne mnoge cinjenice za izvodjenje zakljucka.
    zakluci na osnovu jedne cinjenice se mogu svrstati u sferu specijalnog rata(tako to rade obavestajne sluzbe.)
    Za ciju sluzbu radi autor?

  • (+0) (-0)

    alex 29.01.2008.
    @kuntakinte
    Da li ti misliš da će nam biti bolje što rusi kupuju NIS za delić cene? Ne vidim da smo sa luk oilom nešto dobili. A posle ćete svi tražiti besplatne akcije!
    Autor je vrlo cenjen u stručnim krugovima i autor je više stručnih ekspertiza i dugoročnih procena. Savetnik je mnogim investitorima. Ponekad prenagli, ali je jedan od najeminentnijih ekonomista u Srbiji.
    I bori se protiv Miškovića, tajkuna, političara...
    Pitanje je - a na čijoj si ti strani? Šta su tvoji argumenti protiv ovakvog teksta osim što ti nešto smeta?

  • (+0) (-0)

    kuntakinte 30.01.2008.
    ja ne mislim da ulazim u diskusiju za i protiv autora.Logicko zakljucivanje se uci u prvom semestru na skoro svim fakultetima u Srbiji.Moguce je da je Autor neka faca, to me bas ne zanima,teze se ne smeju braniti autoritetom nego faktima.
    Drugo ja nisam pametan kao autor, ali cinjenica da je amerika izrazila ozbiljnu zabrinutost povodom potpisivanja sporazuma je za mene znak da je to dobro. Trece, neozbiljno je da se ja i ti raspravljamo... ne vodi nigde. Pustimo da prodje neko vreme pa cemo videti ko je u pravu.

  • (+0) (-0)

    agvozden 30.01.2008.
    ok je da se izvrši vlasnička transformacija, ali valjda je mogla neka bolja cena da se dobije? Onda bi novi vlasnici bolje gospodarili...
    Primer za to je USS koji je kupio propali Sartid. Sada je to najveći izvoznik. Preduzeća koja su kupljna za šaku dolara se nisu nešto pokazala...

  • (+0) (-0)

    kuntakinte 31.01.2008.
    Kod sartida se radi o strategijskom proizvodu. Verovatno si informisan o sukobu evropske zajednice i amerike na temu gvozdje, ako nisi rado cu ti na privatni mail objasniti U svakom slucaju je situacija eskalirala skoro do ekonomskog rata.
    Ti znas gvozdene da je frad otiso za 800 hiljada u momentu kada je na lageru bilo filtera i repromaterijala za tri miliona. Politika privatizacije provedena u zadnjih 7-8 godina lici na placku to je sigurno.Sve vredne stvari su prodate, da li je to dobro neznam ali je jedno sigurno.
    Mi trebamo evropske zakone(NE ZA SLOBODNU TRGOVINU i slicne gluposti jer toga nema ni u evropi) nego za zastitu prava radnika, nije dovoljno prodati fabriku uz klauzulu da se radnici ne otpustaju za dve godine, a posle kud koji mili moji.

  • (+0) (-0)

    Стојче 10.03.2008.
    Ми се допадна текстот, интересно гледате на ситуацијата, па некогаш убаво би било да напишете и нешто за Македонија, односно како гледате вие на неа. Пријателски поздрав
    Стојче од МАКЕДОНИЈА


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима