Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Надмудривању око вредности динара никад краја

rss

06.12.2007. В. Харак

Надмудривању око вредности динара никад краја
Институт за тржишна истраживања (ИЗИТ) у Београду утврдио да би реалан девизни курс требало да износи 120 динара за евро, закључујући да се до тог нивоа мора доћи постепеним повећавањем

Тек што је динар мало склизнуо и на тај начин, бар привремено, одобровољио оне који су протествовали због прецењености домаће валуте и најављивали слом националне економије, а већ су актуелизовано старе приче о његовој реалној вредности. Тако је Институт за тржишна истраживања (ИЗИТ) из Београда устврдио да би реалан девизни курс требало да износи 120 динара за евра, закључујући да се тог нивоа мора доћи постепеним повећавањем.

То нису нова размишљања, јер је директор ИЗИТ-а др Милоје Кањевац још пролетос, кад је ситуација на валутном тржишту била нешто повољнија, такође тражио постепену корекцију до „коте 120“. Ни тада се није улазило у дубље образлагање зашто је реалан курс баш на том нивоу, мада је др Кањевац тврдио да у Институту имају јаке аргументе за овакву пројекцију. Инсистирање на постепености почива на процени да не би била једнократна корекција (девалвација), јер би се у тешкој ситуацији нашли грађани који су се задуживали уз евро клаузулу. Дошло би до драматичног раста дуга, који би скочио до 50 процената, што би носило не само неугодне финансијске, већ и социјалне последице.

У анализи разлога који су допринели убрзаном јачању евра на српском тржишту, стручњаци ИЗИТ-а логички уочавају три разлога. Неспорно је да НБС већ месецима обуздава инфлацију јачањем динара. Директор ИЗИТ-а не улази у то да ли је таква политика оправдана или није, али примећује да то гуши извозну привреду, јер успорава извоз, производњу и запошљавање. Један од његових првих сарадника - Саша Ђоговић, још је јаснији. По његовим речима, замајац су покренули инвеститори, који су у условима политичке неизвесности почели да продају акције и да их претварају у евре. Психолошки ефекат се прелио на грађане, који су, такође, почели да купују евре, а не треба занемарити ни банке, које су стварајући фиктивну понуду и тражњу, штицовале курс.

Све су закључци неспорни, али да ли је могуће доћи до „коте 120“ без великих последица? Један од највећих стручних ауторитета у српској економији - главни уредник Месечних анализа и трендова (МАТ) Стојан Стаменковић својевремено је навео три разлога због којих се не би смело ићи у драматичнију корекцију курса. По његовим речима, курс националне валуте је граница која дели конкурентни од неконкурентног дела привреде. Они који су испод линије или ће подићи своју продуктивност или ће пропасти.

Ако се лошији део привреде спасава курсним стимулансом, онда нема реструктурирања и укупни реформски напори падају у воду. Други разлог за обазриво баратање курсом лежи у чињеници да је српска привреда, у значајној мери, увозно зависна. То би значило да ни повлађивање извозном делу привреде није потпуно рационално, јер се с друге стране руши конкурентност оног дела привреде који своју производњу у многоме заснива на увозним материјалима и компонентама.

Трећи разлог је, такође, лако схватљив. Главни уредник МАТ-а примећује да би Народна банка Србије (НБС) да би очувала ценовну стабилност морала да повлачи велике количине динара. Она то може једино кроз репо-операције. Да би успела у том послу мора да понуди атрактивну камату, нешто већу од актуелне на тржишту новца. То напреже биланс НБС, који би у једном тренутку могао бити угрожен. Ако се то догоди, цех би платили сви грађани, кроз повећана пореска издвајања.

Тако се прича о реалном девизном курсу враћа на почетак. Нити су сви били задовољни кад је динар скочио на 76 за један евро, нити свима одговара садашње стање од 85 динара за једну европску новчану јединицу, а поготово би порасло гунђање због вредности која, наводно, одговара извозној привреди (120 динара за евро). С једне стране би дошло до драматичног повећавања унутрашњег дуга, а са друге - новија историја српске економије то показује - ниједна корекција никада није била довољна, јер се после ње увек тражила нова и још већа.

http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=33194

Коментара: 0


#
@


 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима