Минус пред вратима Народне банке

Цену за експанзивну фискалну политику крајем прошле и почетком ове године платиће, као и увек, порески обвезници Србије. Раније су углавном били “опорезовани” кроз инфлацију, јер је претерана јавна потрошња гурала цене навише. Овога пута велике су шансе да ће тај цех бити додатно увећан због тога што се до краја 2007. лако може у потпуности “истопити” капитал Народне банке Србије, па би држава морала да је докапитализује из буџета.

Неупућенима звучи апсурдно да је и Централна банка, односно “банка свих банака” суочена са финансијским проблемима, али је то пуна истина. Уосталом, гувернер НБС Радован Јелашић је пре неколико дана признао да је прошлу годину НБС завршила са губитком већим од 10 милијарди динара. Јелашић је, међутим, истакао да је упркос том губитку капитал НБС још увек „у плусу“, али је упозорио да би могао да пређе „у минус“ ако се под хитно не успостави чвршћа финансијска дисциплина.

Слично упозорење Јелашић је изрекао и 2. марта, на конференцији за новинаре, када је поручио да ће монетарном политиком одржати инфлацију на ниском нивоу, без обзира што је то “веома скупо”. У то време је, наиме, НБС за повлачење из оптицаја 10 милијарди динара морала да плати 1,15 милијарди динара годишње за камате. У међувремену је Монетарни одбор смањио референтну каматну стопу на 10,5 одсто и сада, да би операцијама на отвореном тржишту повукла 10 милијарди динара, НБС купцима својих хартија од вредности мора да плати милијарду и 50 милиона динара или скоро 13 милиона евра по тренутном курсу.

Најаву гувернера да ће држава, ако се и даље буде простирала преко губера, морати да докапитализује НБС, критичари централне монетарне власти дочекали су оптужбама да НБС води најскупљу монетарну политику у Европи. И њима је, међутим, јасно да је главни кривац за то фискална експанзија крајем 2006. Уз констатацију да је 155 милиона евра НБС платила на име камата да би кроз операције на отвореном тржишту успела да сачува стабилност, поједини економисти оцењују да је таргетирање инфлације „добар модел, али преурањен за Србију“.

Да НБС није интервенисала на тржишту , односно да није стерилисала део укупног девизног прилива, апресијација курса била би још већа, објашњава научни сарадник Економског института Стојан Стаменковић. И он, међутим, истиче да је проблем са таквом монетарном политиком што је она скупа. Монетарна рестриктивност би се ускоро могла наћи пред зидом, односно НБС би могла да буде принуђена да бира између два, једнако лоша решења, каже Стаменковић и прецизира да се прво своди на докапитализацију централне банке због плаћања камата на растући сток из репо операција, а други на битно повећање обавезних резерви.

У Србији је по више основа, између осталог и предизборним повећањем плата у јавном сектору значајно повећана домаћа тражња, а ни привремено финансирање се није показало тако рестриктивним као што је требало да буде. У таквом амбијенту НБС једноставно не сме да релаксира монетарну политику, јер би у том случају тржиште запљуснуо још већи талас динара. Да би спречила већи раст цена НБС би у том случају морала да „стерилише“ знатно већи вишак ликвидности. А, то не само што кошта, већ се на крају неминовно рефлектује и на биланс НБС.

Због „расипништва“ државе НБС је принуђена да пооштри своје мере како би се инфлација задржала у планираном оквиру. А због плаћања камата на репо операције и апресијације динара НБС је у 2006. забележила губитак, чиме је у билансу стања за сада значајно смањен њен капитал. Ако се ништа не промени ускоро га више неће ни бити, па ће држава, уједно и главни кривац за „најскупљу“ монетарну политику морати да одреши кесу.

Пре тога, њу ће напунити грађани Србије.

Економисти упозоравају да би све критике на крају могле бити преваљене на гувернера, иако он само „вади кестење из ватре“. Сам Јелашић је у више наврата указивао да ако се у систем убаци више пара, неко (читај НБС) мора да их повуче и то кошта.