Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Уместо вишка, мањак од 8,7 милијарди динара

rss

04.04.2007. (Тања Станковић)

Да је држава благовремено добила државног ревизора, данас би јавност у Србији била лишена недоумица у вези са јавним финансијама. Ко је у праву - Влада Србије која упорно тврди да је вишак у државној каси шест пута већи него што је Уредбом о привременом финансирању било предвиђено, или домаћи и страни експерти који доказују да у буџету постоји позамашни мањак који није резултат искључиво разлике у методологоји и евидентирању прихода и расхода него, пре свега, неконтролисане експанзије фискалне политике.
Министарство финансија тврди да су приходи остварени у прва три месеца ове године били 32 милијарде динара већи од планираних. Међутим, како је у приходе урачунато и оно што је држава добила продајом треће лиценце за мобилну телефонију (25,4 милијарде динара) тешко да се може прихватити констатација да су буџетски приходи за 16 одсто надмашили план и да су за 50 одсто виши него оно што је прикупљено у државну касу у прва три месеца претходне године. Истина, представници Министарства подсећају да је наплата пореза у првом кварталу ове године била знатно ефикаснија него претходне године, али економисти упозоравају да ни податак о приходима од акциза и ПДВ већи за 16,5 милијарди динара у односу на оно што је Уредбом било предвиђено као ни 34 милијарде динара више у односу на прошлогодишњи буџет не може да се узме здраво за готово, јер се не сме занемарити колико на то утиче повраћај ПДВ из 2005. године реализован у првом кварталу 2006, што базу за поређење чини нереалном.
Када је реч о расходној страни у Министарству финансија указују на уштеду од осам милијарди динара у односу на предвиђени оквир. Према тој рачуници 116 милијарди динара потрошеног новца буџетских корисника само је 6,4 милијарде више у односу на државне расходе претходне године. У расходе, међутим, нису урачунати издаци за ванредну исплату (уочи избора) дела дуга пензионерима у износу од 6,5 милијарди динара, као ни 9,5 милијарди динара потрошених за Национални инвестициони план. "Када се томе придодају и обрачунати једнократни приватизациони приходи, онда се, уместо суфицита од 36 милијарди динара колико је према тврдњама Министарства финансија у државној каси било вишка, суочавано са дефицитом од 8,7 милијарди динара", истичу економисти.
Према оцени Стојана Стаменковића, уредника МАТ, вероватно ће бити тешко реализовати препоруку ММФ да се крај 2007. године дочека са суфицитом у државој каси од 2,75 одсто БДП, али би било и текако добро да се буџет бар доведе у равнотежу.
- Да би то било учињено текуће расходе би требало смањити за 25 до 30 милијарди динара и за толико редуковати средства намењена НИП. Мада Влада тврди да су расходи у првом кварталу ове године као и они планирани за прво полугодиште логични с обзиром на повећање плата у последњем кварталу прошле године, питање је колико су повећаним расходима кумовале и друге ставке на расходној страни буџета. Додатан одговор свакако тражи и то што је уредба која је утврђена у децембру прошле године мењана да би средства намењена за реализацију НИП-а била повећана са 15,5 на 19,6 милијарди динара када се испоставило да је за прва три месеца утрошено само 9,4 милијарде динара - истиче Стаменковић.
Очито, већина ставки у државној каси под лупом експерата изгледа другачије од слике коју даје Министарство финансија чијим је представницима било важно да истакну да је "стање динарских средстава Србије 44,1 милијарде динара, од чега рачун извршења буџета 4,2 милијарде, што је готово четири пута више у односу на време када је Коштуничина влада преузела мандат." Јавност, међутим, има право да зна, а то је управо задатак државног ревизора, не само каква је ликвидност буџета, да ли у каси има вишка или мањка пара, него и како су та средства испланирана и да ли се троше у складу са планом.

У супротном смеру
- Догађаји у вези са привременим финансирањем у првом полугодишту 2007. потези су који иду у супротном смеру од оног на који указују ММФ и на које ми, већ месецима, указујемо. Сугестија ММФ била је да се у другом тромесечју, по методологији коју примењује Фонд, у буџету оствари суфицит од 13 милијарди динара. Међутим, колико смо ми могли да израчунамо, расходи предвиђени Уредбом премашују половину расхода ребалансираног буџета за 11 до 12 милијарди динара и воде у дефицит од 29 милијарди динара, објашњава Стојан Стаменковић, уредник МАТ.

Коментара: 0


# буџет
@



 

[ Додај коментар ]