Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Svaki zaposleni dužan 10.000 dolara

rss

12.02.2007. Milan Ćulibrk (Dnevnik)

Iako nominalno raste, teret duga je sve podnošljiviji. Pre tri godine za servisiranje spoljnog duga morao je da se izdvoji svaki peti dolar od izvoza,a lane je bio dovoljan svaki jedanaesti dolar, jer je u međuvremenu povećan i izvoz

Ukupni spoljni dug Srbije prema kreditorima na kraju 2006. dostigao je 19,6 milijardi dolara i za čak 5,8 milijardi dolara je veći nego godinu dana ranije. Od ukupne sume, na glavnicu duga otpada 18,7 milijardi dolara, na redovne kamate 392 miliona, a na zatezne, zbog neredovnog servisiranja obaveza 90 miliona dolara više, odnosno 482 miliona dolara.

Trenutno, dakle, svaki stanovnik Srbije u proseku duguje strancima nepunih 2.500 dolara. No, s obzirom da taj dug može objektivno da servisira samo dva miliona zaposlenih, ispada da je svako od njih dužan skoro 10.000 dolara! Ukoliko bi Srbija želela da sav dug stranim kreditorima isplati odjednom, svi zaposleni bi trebalo da se odreknu svojih plata u naredne dve i po godine.

Stranim vladama, odnosno Pariskom klubu Srbija duguje 3,1 milijardu dolara. Taj dug bio bi neuporedivo veći da u jesen 2001. nije postignut sporazum, po kom je Pariski klub Srbiji otpisao 51 odsto duga odmah, a još 15 procenata kada je, posle niza odlaganja, okončan trogodišnji aranžman sa MMF-om. Od tog duga, 2.785 miliona otpada na glavnicu, 179 miliona na redovne, a još 167 miliona na zatezne kamate, zato što je Srbija nekoliko puta odlagala okončanje aranžmana sa MMF-om.

Drugi na listi velikih poverilaca je Međunarodna banka za obnovu i razvoj, kojoj Srbija duguje 2,1 milijardu dolara, dok je dug MMF-u sveden na samo 244 miliona dolara i kako je ranije najavljeno biće u potpunosti isplaćen već sledećeg meseca. Na trećem mestu je Londonski klub, kojem Srbija, posle otpisa lavovskog dela obaveza, duguje 1,1 milijardu dolara. Svetska banka, pak, Srbiju duži za 550 miliona dolara, Evropska investiciona banka 510 miliona, EBRD 504 miliona dolara, a Evropska unija 360 miliona, dok su potraživanja ostalih poverilaca manje teška. Dug od 19,6 milijardi dolara obuhvata sve obaveze Srbije prema stranim poveriocima, kako one za koje je garantovala država, pa se servisiraju iz budžeta, tako i privatni dug, koji otplaćuju banke i preduzeća, odnosno pravna lica koja su se u međuvremenu zadužila u inostranstvu. Taj dug se krije iza stavke “ostali kreditori”, koja je teška čak 8,7 milijardi dolara, od čega je glavnica 8,3 milijarde, redovne kamate 167 miliona, a zatezne 295 miliona dolara. Tokom prošle godine taj privatni dug povećan je za 4,4 milijarde dolara i trenutno je osam puta veći nego na kraju 2002. godine. Konačno, u ukupnu sumu spada i dug Kosova i Metohije u iznosu od 1,18 milijardi dolara.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Mlađen Kovačević smatra da se posle najnovijeg rasta spoljnog duga Srbija približila grupi visoko zaduženih država. Ima i drugih ekonomista, koji strahuju da bi Srbija uskoro mogla zapasti u nevolje i dospeti do ivice dužničke krize. Većina, ipak, ne veruje da će se takav katastrofičan scenario obistiniti. Tim pre što je krajem 2000. godine ukupni javni dug bio 13,2 milijarde dolara. Od tada je praktično smanjen državni, a povećan privatni dug zbog ubrzanog zaduživanja domaćih preduzeća i banaka direktno u inostranstvu. Uz to, teško je proceniti koliki je deo rasta dolarskog duga svojevrsna “matematička gimnastika”, odnosno posledica slabljenja američke valute u odnosu na evro, a upravo su banke i firme iz Srbije najviše stranih kredita uzimale upravo u evrima.

S obzirom da još nije usvojen budžet ne zna se tačno koliko će novca iz državne kase morati ove godine da se potroši za servisiranje spoljnog duga. Tokom 2004. je iz državne kase za otplatu spoljnog duga usmereno nešto više od 450 miliona dolara. U 2005. je spoljnim kreditorima isplaćeno 620 miliona, a lane je za te namene bilo predviđeno oko 700 miliona. Iako je u 2006. za te namene potrošeno 250 miliona dolara više nego 2004. godine, taj teret bio je podnošljiviji. Pre tri godine, naime, za servisiranje spoljnog duga morao je da se usmeri svaki peti dolar od izvoza, a lane je bio dovoljan i svaki jedanaesti dolar, jer je u međuvremenu i izvoz povećan na 6,4 milijarde dolara. Ako izvoz poraste za planiranih 17 odsto ove godine taj teret ostaće relativno isti, jer će po nekim računicama u budžetu za otplatu dospelog duga morati da se rezerviše oko 800 miliona dolara.

Ako je za utehu, spoljni dug Hrvatske je još u leto 2005. dostigao 24,1 milijardu i to evra, a ne dolara. Više od trećine bio je dug bankarskog sektora, dok je udeo države u ukupnom spoljnom dugu pao na 28,6 odsto. Nešto slično dešava se i u Srbiji, gde najviše raste udeo privatnog duga, dok je NBS prevremeno otplatila tri četvrtine duga MMF-u.

Ohrabrujuće je i što su devizne rezerve NBS početkom ovog meseca 11,5 milijardi dolara. Iako su za 134,5 miliona evra manje nego na kraju 2006. godine, one su na prilično visokom nivou i pouzdana su garancija da zemlja u dogledno vreme neće biti suočena sa nestašicom deviza za otplatu dospelih obaveza prema stranim kreditorima. Uostalom, pre šest godina javni dug je od deviznih rezervi bio veći čak 31 put, ili za 3.000 procenata, a sada za nekih 40 odsto.

Коментара: 1


#
@


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    Zoran 12.02.2007.
    Овде пише да је НЕКО узимао милионе на зајам, а ја нисам видео од тога ни динара. Немам за шта да купим деци сланину, а НЕКО пише да сам дужан 10000 долара?! Овај НЕКО, мора да је Марсовац, јер овако ни Јевреји не знају.


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима