Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Glavni izvor povećanja neporeski prihodi

rss

18.09.2006. Tanja Stanković

Prihodi državne kase u rebalansiranom budžetu biće uvećani za preko 33 milijarde dinara

Glavni izvor povećanja neporeski prihodi

U državnu kasu Srbije bi, ako sve prognoze budu ostvarene, trebalo do kraja godine da se slije čitavih 521,3 milijardi dinara, što je u odnosu na još važeći budžet 6,8 odsto ili čak 33,4 milijarde dinara više nego što je planirano. I najveće skeptike među ekonomistima koji su prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta tvrdili da su budžetski prihodi nerealno projektovani, to što država misli da lako može da osigura toliki rast, moglo bi posle objavljivanja osmomesečnih finansijskih rezultata delimično ipak da pokoleba. Ako se pođe od toga da je nakon osam meseci u državnoj kasi bilo preko 324 milijarde dinara prikupljenih sredstava i da je to 66,5 odsto prvobitno planiranog obima budžeta, u najboljem slučaju zaključak bi mogao da bude da 2,5 odsto veći obim naplate svih poreza do kraja godine u odnosu na osmomesečno izvršenje i nije tako teško izvodljivo. Jer to bi praktično značilo da bi u proseku do kraja godine trebalo prikupiti mesečno još po 49 milijardi dinara.

Istina, taj mesečni prihod bi bio veći od ostvarenog u bilo kom mesecu ove godine, osim u avgustu, i to između sedam i čak 20 miliona dinara ako se posmatra januar, ali kako poslednji kvartal u godini predstavlja po pravilu uvek najizdašniji period godine što se tiče izmirivanja obaveza prema državi, to taj cilj nije teško ostvariv. Međutim, dovoljno je samo raščlaniti i jednu i drugu stavku prihodne strane budžeta, pa slika već postaje nešto drugojačija. Naime, avgust je bio mesec koji je u mnogome promenio budžetsku sliku. U tom mesecu u državnu kasu slilo se preko 28 milijardi dinara od prodaje dobara i usluga, odnosno od naplaćene licence za mobilnu telefoniju, i to je u najvećoj meri doprinelo da neporeski prihodi zabeleže rast od čitavih 223,4 odsto a budžetski suficit samo u avgustu skoči sa julskih 4,9 na čak 28,6 milijardi dinara. Sličnih, mada ne i tolikih skokova bi moglo da bude i do kraja godine i otuda je rebalansom u odnosu na prvobitno utvrđen plan predviđeno povećanje od čak 201,4 odsto, odnosno svih 44,7 milijardi dinara. O kolikoj cifri je reč najbolje govori poređenje sa onim što će iz Nacionalnog investcionog plana do kraja godine biti izdvojeno. Reč je zapravo o skoro 12 milijardi dinara višem iznosu od toga. Ekonomski gledano, ništa logičnije nego da sredstva obezbeđena prodajom stare državne imovine budu ulagana u novo državno vlasništvo, na čemu toliko insistira i Mlađan Dinkić promovišući NIP.

Međutim, to ne bi smelo da zamagli činjenicu da je kod poreskih prihoda predviđeno smanjenje za 2,4 odsto u odnosu na postojeći plan pri čemu je taj pad kod PDV još značajniji i iznosi 7,3 odsto, a kod carina 4,4 odsto. To u dobroj meri potvrđuje primedbe ekonomista da planirani poreski prihodi nisu bili realno utvrđeni u novembru prošle godine kada je budžet usvajan.

To u svakom slučaju nije bio jedini promašaj kod planiranja prihoda u ovogodišnjem budžetu. Za razliku od PDV gde će prihodi biti niži od očekivanih, kod poreza na dobit preduzeća je promašaj na sreću u potpuno drugom smeru. Naime, za osam meseci ove godine za preko 900 miliona dinara je premašen godišnji plan i u kasu države je uplaćeno 11,9 milijardi dinara. Kreatori rebalansiranog budžeta misle da bi do kraja godine bilo realno da ovi prihodi domaše i cifru od 17, 8 milijardi dinara. Osim toga što bi u tom slučaju taj prihod bio veći za 62,4 odsto u odnosu na plan, odnosno čak 89,1 odsto u odnosu na budžet iz 2005. godine, ovaj podatak potvrđuje da je stopa oporezivanja od 10 odsto očito dovoljno stimulativna i da raste broj onih privrednih društava u Srbiji koji posluju sa profitom, što su više nego ohrabrujući podaci.

Kada se sve stavke prihodne strane budžeta zbroje onako kako su projektovane u rebalansiranom budžetu o kome tek treba da se izjasni srpski parlament, vidljivo je da bi novi okvir budžeta nominalno trebalo da bude veći od onog iz 2005. godine za čitavih 24,6 odsto, pri čemu bi poreski prihodi bili uvečani za 16,5 a neporeski za 136,2 odsto. Na stručnoj javnosti je da proceni da li je to povećanje u skladu sa proklamovanom politikom rasterećivanja privrede ili ne. Vlada tvrdi da se struktura poreskih prihoda budžeta "kreće i razvija u skladu sa tendencijama i praksom u EU a da dosadašnja reforma fisklanog sistema obezbeđuje stabilne poreske prihode za finansiranje državnih funkcija i smanjuje mogućnost za utaju poreza".

Rast izvoza smanjio prihode od PDV

U osam meseci ove godine prihodi po osnovu PDV bili su 137,5 milijardi dinara i po proceni Vlade oni su "stabilni sa tendencijom povećanja do kraja godine usled veće privredne aktivnosti i očekivane efikasnije naplate". U državnu kasu slivalo se između 17 i 20 milijardi dinara po tom osnovu a 69,1 odsto tih prihoda dolazio je od PDV iz uvoza. Tu je, kako kažu u Vladi, bio izražen uticaj kursa dinara, a rast izvoza je smanjio prihode po osnovu PDV zbog sada već ustaljenog sistema povraćaja poreza. Niko, međutim, ne objašnjava da li je i zašto podbacila naplata PDV na "domaćem terenu", i koliko je to uticalo da se od planiranog iznosa od 251,7 milijardi dinara za ovu godinu za osam meseci prikupi tek 142,6 milijardi dinara pa da i zbog toga umesto nominalnog rasta ovih prihoda od 8 odsto, našta se računalo, prihod od PDV sada bude u odnosu na 2005. godinu planiran na nižem nivou, ili tek za 18 milijardi dinara višem od onog koji je ostvaren u prvoj godini uvođenja PDV.

Коментара: 0


#
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима