Галије пловиле Јужном Моравом?

Ако је судити на основу кородираног сидра и још неколико металних елемената пронађених ископавањем шљунка у Јужној Морави, могло би се закључити да је она својевремено била пловна. У напуштеном кориту реке код Алексинца, на дубини од четири метра, радници су багером закачили ове делове који личе на остатке брода.

- Када сам 7. априла дошао на посао на пескару на месту званом „Кључ“ у атару Катун, нисам ни слутио да ћу наићи на несвакидашњи призор. Кашика багера је у песку загребла нешто чврсто. Прво што ми је пало на памет јесте да се ради о заосталој бомби и мало сам се уплашио - каже багериста Жикица Стојадиновић (37) из Добрујевца. - Ипак, одлучио сам да идем до краја. У кашики се појавио необичан метални предмет. Пришао сам ближе и угледао сидро.

Даљим копањем Стојадиновић је нашао још неколико занимљивих металних предмета, од сајле до држача и делова брода, који имају везе са некаквим пловилом.

- Метални држач је спојен закивцима (нитнама), а у новије време то се чини заваривањем. Исто је и са металним клобновима који спајају дрво и метал - објашњава Дуле Јаковљевић, власник пескаре. - Убеђен сам да се сидро на овом месту није тек тако нашло и да у близини свакако постоји и некакво пловило под песком, па ћу уз помоћ пријатеља и детектора покушати да га лоцирам.

Историчари не искључују могућност да је и Јужна Морава својевремено у неким деловима свог тока била пловна. Сумњају да је сидро донето и бачено, јер би пре завршило на отпаду.

- Зна се поуздано да је у периоду између 4. и 5. као и 16. и 17. века, река Нишава, која се улива у Јужну Мораву, била пловна. Људи су трговали, а превоз робе воденим путем је у то време био најсигурнији - каже Небојша Озимић, историчар из Ниша.

Његов колега из Алексинца Гојко Миловановић наводи да је готово убеђен да се сидро није случајно ту задесило. И то у делу где је својевремено био речни ток.

ПРОМЕЊЕН ТОК
ЈУЖНА Морава је током векова више пута мењала корито у овом атару. Некада су на том простору била и пиринчана поља. Поједини Алексинчани су под водом наилазили и на огромна храстова стабла, чији је први слој дебљине двадесетак сантиметра био угљенисан. Пре годину дана и Јаковљевић је извукао стабло дуго 16 и пречника један метар, а својевремене експертизе у Загребу су потврдиле да су извађена стабла под водом била најмање 1.200 година.