Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Pretraga
cirilica | latinica

Rista Prendić, poslednji srpski tatarin

rss

22.04.2013.

Na aleksinačkom groblju pronađeni su nadgrobni spomenici porodice Prendić u zapuštenom stanju.

Ovo ne bi bilo čudno da se radi o porodici jednog od najznačajnijih Aleksinčana. Ne postoji puno zapisa o njima, ali se zna da je Rista Prendić bio poslednji srpski tatarin.

I drugi predstavnici ove porodice su ostavili značajan trag, o njima drugom prilikom.

Rista Prendić, poslednji srpski tatarin

Ispred glavne pošte u Beogradu nedavno je otvorena fontana sa klupama pored nje. Klupe su dobile ime najznačajnijih predstavnika pošte, a to su Rista Prendić (diplomatski kurir Kneževine Srbije), Dimitrije Đorđević (novinar i telegrafista), kao i Branislav Nušić (komesar Pošta i telegrafa).

Rista Prendić se pominje u mnogim dokumentima, ali do podataka o samom Prendiću nije bilo lako doći na internetu. U mnogome nam je pomogao profesor Zoran Stevanović.

Osnivanjem Pošte u Beogradu 1840. počeo redovni poštanski saobraćaj u  Srbiji. Istorijat srpske pošte počinje od Karađorđeve naredbe seoskim kmetovima da su "dužni svako pismo predati, dok onom ko bi se usudio ovo zadržati sledi pedeset štapova". Posle Drugog srpskog ustanka poštu su raznosili "tatari", koji su putovali lošim drumovima i po nekoliko dana do odredišta. Najpoznatiji među njima je bio Rista Prendić koji bi za 6 dana jahanja carigradskim drumom knezu Milošu Obrenoviću donosio najvažnije sultanove i Portine poruke.

Zgrada Gimnazije u koju se 1963. godine uselila Osnovna škola „Ljupče Nikolić“, podignuta je na mestu gde se nalazila kuća tatar Riste Prendića. Ova dotrajala zgrada tokom devetnaestog veka bila je jedna od najvećih i najlepših u varoši, i u njoj su se odigrali znameniti događaji kada je Aleksinac bio pogranična varoš. U njoj se od 1837. do 1855. godine nalazilo sedište kurira engleskog konzula u Beogradu, Hodžesa, gospodina Šulberta. Tatarsku službu za gospodina Šulberta po naredbi kneza Miloša obavljao je Rista Prendić. On je do 1837. godine bio lični tatarin kneza Miloša. Kako je u kući tatar Riste, stanovao engleski kurir to je njegova kuća prozvana zgradom engleske pošte. Godine 1871. U njoj je otvorena prva apoteka u Aleksincu. Otvorio ju je mr. Aurel Kalmar iz Bartefelda u Austro-ugarskoj, 18. januara 1871. godine.

 

Zoran Stevanović i Aleksandar Nikezić

PRILOG PROUČAVANjU BIOGRAFIJE RISTE PRENDIĆA,
POSLEDNjEG SRPSKOG TATARINA

O Risti Prendiću, poslednjem srpskom tatarinu napisan je vići broj radova koji u potpunosti sagledavaju njegov život i rad. Čini se, međutim, da se nekim pitanjima iz njegovog života može još ponešto dodati,  a što nam omogućavaju, do sada javnosti manje poznati, ili potpuno nepoznati dokumenti. Prvi dokument je Popis žitelja i njihove imovine u varoši Aleksincu 1863. godine i drugi je Uverenje Opštine aleksinačke da je pokojni Rista Prendić, bivši kabinetski tatarin iz Aleksinca, posle svoje smrti ostavio  potomke, izdato 26.marta 1933. godine, a na molbu njegovog unuka Milivoja K. Prendića.

Ova dva dokumenta nam omogućavaju da bliže sagledamo godinu rođenja Riste Prendića, imovinu koju je posedovao i brojno potomstvo koje je ostavio.

Kao godinu rođenja Riste Prendića većina autora navodi 1800. dok manji broj njih smatra da je rođen 1803. Popis žitelja Aleksinca nam daje za pravo da smatramo da je to ipak bila 1803. godina. U popisu je pod rednim brojem 862 popisano domaćinstvo i imanje Riste Prendića i između ostalog navodi se da je Rista Prendić star 59 godina.     Komisija za popisivanje žitelja i imovine započela je rad 3. maja 1862. godine i prekinula ga 5. juna iste godine na broju 892, zbog turskog bombardovanja beogradske varoši sa Kalemegdanske tvrđave. Popisna komisija je nastavila rad 5. maja 1863. i okončala ga je 15. maja iste godine. Kako je domaćinstvo Riste Prendića upisano pod brojem 862, najstarijeg sina Koste,  pod brojem 863 i trećeg sina Jovana pod brojem 864, to znači da su Prendići popisani krajem maja ili prvih dana juna 1862. godine. Ne znamo da li je podatke o godinama starosti dao sam Rista ili neko od njegovih najbližih, supruga Magdalena-Maca ili sinovi, ali svakako neko ko je sa tim bio najbolje upoznat. Ta činjenica nam daje za pravo da verujemo da je godina rođenja Riste Prendića 1803. a ne 1800.

Iz popisa saznajemo da je Rista Prendić bio veoma bogat čovek, svakako jedan od najbogatijih u Aleksincu. Po imanju on spada u VII klasu u koju se od 1125 domaćinstva u Aleksincu nalaze samo 3 od kojih je jedno njegovo. Vrednost njegove imovine procenjena je na 3700 dukata. Po mesečnom prihodu sa 46 talira od plate tatarske,  spada u V klasu a takvih je žitelja u Aleksincu bilo 22.

Poznato je da je Rista Prendić imao brojnu porodicu. Sa suprugom Magdalenom izrodio je sedmoro dece, pet sinova: Kostu, Ljubomira, Jovana, Nikolu i Mihajla, i dve kćeri Anku i Savku. U popisu objavljenom 1863. godine popisani su sinovi dok se ćerke ne navode pošto su verovatno već bile udate i nisu živele u Aleksincu. Iz drugog ovde pomenutog dokumenta saznajemo da je Anka bila udata u Beogradu, a Savka u Zaječaru.

Drugi dokument, Uverenje Opštine aleksinačke da je pokojni Rista Prendić bivši kabinetski tatarin iz Aleksinca posle svoje smrti ostavio  potomke, izdato 26.marta 1933. Godine, a na molbu njegovog unuka Milivoja K. Prendića, pronađen je u Istorijskom arhivu grada Niša u fondu Aleksinačka opština. Nastao je u predmetu prodaje placa na kome su se nalazile dve kuće Riste Prendića, aleksinačkoj opštini, a za potrebe podizanja nove zgrade gimnazije. Odboru opštine aleksinačke obratio se dopisom 6. avgusta 1932. godine, penzioner Milivoje K. Prendić, unuk Ristin, sa ponudom prodaje svoga placa za podizanje gimnazije. U svom dopisu Milivoje Prendić navodi da je njegov plac u površini od 3314 metara kvadratnih već ranije (1931. godine) bio predmet eksproprijacije i da je tada on procenjen sumom od 200.000. dinara odnosno 60,50. dinara po metru kvadratnom. Odbor opštine aleksinačke rešio je da uzme u razmatranje ponudu penzionera Milivoja Prendića i da se sa njim učini definitivna pogodba u roku od 10 dana.  Tada,  međutim,  nije došlo do kupovine placa Milivoja Prendića iz razloga nerešenih imovinskih odnosa.

Milivoje Prendić svojim pismom od 5. marta 1933. godine obaveštava Sud opštine aleksinačke da mu je ''čast saopštiti  Opštinskom Sudu, da sam prikupio od svih naslednika ovog imanja kojih ima preko dvadeset, uredna punomoćija, potvrđena nadležnom vlašću i da sam sada u mogućnosti da još odmah, bez ikakvih daljih odlaganja, prenesem na opštinu pomenuto imanje prema uslovima ranije datim, t.j. za 200.000. dinara čiste kupovne cene, t.j. da Opština plati prenosnu taksu i dužni porez koji iznosi oko 10.000. dinara, s tim da se kupovna cena položi u depozit Sudu, koji će ga naslednicima posle deliti.''

Uz ovaj dopis Milivoje je priložio i pomenuto uverenje u kome su navedeni svi potomci Riste i Magdalene Prendić koji su do 1933. godine živeli ili tada bili u životu.  Iz ovog dokumenta zaključujemo da su Ristini potomci u svoje vreme bili veoma ugledni i uticajni ljudi.

Ovde dajemo podatke navedene u Popisu žitelja i njihove imovine u varoši Aleksincu 1863. godine, a koji se odnose na Ristu Prendića i njegove sinove,  kao i uverenje u kome je navedeno svo njegovo potomstvo do 1933. godine.  

 

'862. Rista Prendić, I klase tatarin, 59 g., žena Maca 50 g., sinovi: Ljubomir, bez zanimanja kod otca, 25 g., Nikola, đak, 13 g., Mihail, đak, 11 g. — Imanje: 2 kuće od tvrdog materijala, 1 vodenica od 6 vretena na reci Moravici sa 1 arom od tvrdog materijala i 30 dana zemlje oraće — u vrednosti 3.700 d. — Mesečni prihod od plate tatarske 46 t. —Po imanju spada u VII (4) a po prihodu u V klasu.

863. Kosta Prendić, telegrafista, 31 g., žena Perka 20 g., sin Milivoje 2 g. — Imanje: nema. — Mesečni prihod od plate telegrafske 37 t. — Po prihodu spada u V klasu.

864. Jovan Prendić, diližans, 23 g. — Imanje: nema. — Mesečni prihod od plate diližanske 21 t. — Po prihodu spada u IV klasu.''[1]

           

 

OPŠTINA ALEKSINAČKA

SREZ ALEKSINAČKI

Aleksinac

N 2941 26. marta 1933.

 

            Na molbu Milivoja K. Prendića, penzionera iz Aleksinca, da mu se izda uverenje o potomstvu pok. Riste Prendića biv. kabinetskog tatarina iz Aleksinca, - Sud opštine aleksinačke na osnovu pribavljenih podataka izdaje sledeće:

 

U  V  E  R  E  Nj  E:

 

            Da je pok. Rista Prendić biv. kabinetski tatarin iz Aleksinca posle svoje smrti ostavio sledeće potomke: pet sinova: Kostu, Ljubomira, Jovana, Nikolu i Mihajla. Dve kćeri Anku i Savku.

 

            1. Kosta je posle svoje smrti ostavio: sinove: Petra, Milivoja i Dušana; kćeri: Magdalenu, udatu za pok. Jevrema Šišmanovića biv. blagajnika iz Beograda, Danicu, udatu za Milana Dunića pukov. iz Beograda, Kosaru, udatu za Barjaktarovića Ljubivoja, gener. u penziji iz Beograda i Micu, udatu za Savu Paunovića biv. pukov. iz Beograda.

            Od ovih su docnije pomrli: Petar koji je od naslednika ostavio sinove: Čedomira Prendića, konjič. oficira u Beogradu i Danila Prendića, sekretara Glavne kontrole iz Beograda. Dušan je umro neoženjen, bez poroda. Magdalena je umrla bez potomstva. Danica je umrla i ostavila od naslednika sinove: Milojka Dunića, lekara u Zaječaru i Miodraga Dunića, advok. u Beogradu. Mica je takođe umrla i ostavila od naslednika sinove: Miodraga Paunovića, trg. iz Beograda, Branka Paunovića, studenta iz Beograda i Ivana Paunovića, činov. Agrarne Banke iz Beograda.

            Prema tome danas su živi potomci pok. Riste od pok. mu sina Koste: unuk Milivoje, unuka Kosara, praunuci Čedomir i Danilo, (od unuka Petra, praunuci Boško, Miodrag i Milan), od unuke Milice i praunuci Miodrag i Milojko od unuke Danice.

 

            2.  Ljubomir posle svoje smrti nije ostavio nikakvog potomstva pošto je bio neoženjen - i kao najbliže krvne srodnike ostavio je ovde navedene naslednike - braću, sestre i njihova potomstva.

 

            3. Jovan je posle smrti ostavio sinove: Svetislava Prendića, apotekara u Beogradu, Ristu Prendića, apotekara u Varvarinu i ćerke: Jelenu, neudatu, Danicu ud. Voje Vuloviće iz Beograda i Micu ud. S. Novakovića iz Beograda, koja je umrla bez poroda.

            Prema tome potomci pok. Riste od sina mu Jovana danas u životu su: sinovi Svetislav i Rista i kćeri Danica i Jelena.

 

            4. Nikola je posle smrti ostavio sinove: Ristu Prendića, artistu iz Beograda i Miodraga Prendića, nadzornika telefona u Nišu i kćerke: Radojku, udatu za pok. Dragišu Knez Milojkovića biv. iz Aleksinca, Anku i Biseniju neudate i Bosiljku udatu za Bož. Golubovića učitelja u Beogradu.

            Od ovih su pomrli: Radojka koja je posle smrti ostavila od naslednika sinove: Miletu, Radomira i Savu od kojih je Radomir umro i ostavio udovu Milicu i maloletnu kćer Ružicu, a Anka i Bisenija umrle su kao neudate bez potomstva.

            Prema ovome danas živi potomci pok. Riste od pok. mu sina Nikole su: sinovi Nikolini; Rista i Miodrag, kćerke Bosiljke i od umrle mu ćerke Radojke unuci: Sava i Mileta i praunuka Ružica.

            5. Mihajlo je posle smrti ostavio: udovu Milku koja je u životu, dva sina: Dušana i Milana od kojih je Dušan umro i posle svoje smrti ostavio udovu Ljubicu i kćer Radmilu neudatu i unuka Mihajla.

            Prema tome danas su u životu potomci pok. Riste od pok. mu sina Mihajla: sin Milan, unuk Mihajlo i unuka Radmila.

            6. Ćerka pok. Riste Anka, biv. žena pok. Jovana Antonijevića, biv. člana Glavne Kontrole u Beogradu posle svoje smrti ostavila je tri sina; Vojislava, Vladimira i Dragoljuba, od kojih su Dragoljub i Vladimir pomrli bez potomstva, a Vojislav je u životu.

            7. Ćerka pok. Riste Savka, biv. žena Prote Dimitrija Milojkovića iz Zaječara, posle svoje smrti ostavila je sina Jovana koji je umro bez potomstva.

            Uverenje ovo sud izdaje moliocu na zahtev i upotrebu po naplati takse za opštinsku kasu kao i takse po T. Br. 3 i 4 Zakona o taksama 20- dinara u markama na ovom uverenju utisnuta i propisno poništena.

 

            DELOVOĐA,                                               PRETSEDNIK OPŠTINE

            potpis nečitak                              Milan P. Nikolić

                                                                                  KMETOVI:

                                               M. P.              Jovan Matić

                                                                       Nastas Stamenković

                                                                       Vojislav Radosavljević''[2]

 

             

 


[1] Dr Branko Peruničić, ALEKSINAC I OKOLINA, Beograd 1978, str. 1098.

[2] IA Niš, fond Opština aleksinačka 1923 - 1939 ,

    

http://osljupcenikolic.edu.rs/
http://www.rts.rs/
http://www.vreme.com/

Komentara: 0


# Znamenite ličnosti Rista Prendić Nikola Prendić Kosta Prendić
@



 

[ Dodaj komentar ]