Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Риста Прендић, последњи српски татарин

rss

22.04.2013.

На алексиначком гробљу пронађени су надгробни споменици породице Прендић у запуштеном стању.

Ово не би било чудно да се ради о породици једног од најзначајнијих Алексинчана. Не постоји пуно записа о њима, али се зна да је Риста Прендић био последњи српски татарин.

И други представници ове породице су оставили значајан траг, о њима другом приликом.

Риста Прендић, последњи српски татарин

Испред главне поште у Београду недавно је отворена фонтана са клупама поред ње. Клупе су добиле име најзначајнијих представника поште, а то су Риста Прендић (дипломатски курир Кнежевине Србије), Димитрије Ђорђевић (новинар и телеграфиста), као и Бранислав Нушић (комесар Пошта и телеграфа).

Риста Прендић се помиње у многим документима, али до података о самом Прендићу није било лако доћи на интернету. У многоме нам је помогао професор Зоран Стевановић.

Оснивањем Поште у Београду 1840. почео редовни поштански саобраћај у  Србији. Историјат српске поште почиње од Карађорђеве наредбе сеоским кметовима да су "дужни свако писмо предати, док оном ко би се усудио ово задржати следи педесет штапова". После Другог српског устанка пошту су разносили "татари", који су путовали лошим друмовима и по неколико дана до одредишта. Најпознатији међу њима је био Риста Прендић који би за 6 дана јахања цариградским друмом кнезу Милошу Обреновићу доносио најважније султанове и Портине поруке.

Зграда Гимназије у коју се 1963. године уселила Основна школа „Љупче Николић“, подигнута је на месту где се налазила кућа татар Ристе Прендића. Ова дотрајала зграда током деветнаестог века била је једна од највећих и најлепших у вароши, и у њој су се одиграли знаменити догађаји када је Алексинац био погранична варош. У њој се од 1837. до 1855. године налазило седиште курира енглеског конзула у Београду, Хоџеса, господина Шулберта. Татарску службу за господина Шулберта по наредби кнеза Милоша обављао је Риста Прендић. Он је до 1837. године био лични татарин кнеза Милоша. Како је у кући татар Ристе, становао енглески курир то је његова кућа прозвана зградом енглеске поште. Године 1871. У њој је отворена прва апотека у Алексинцу. Отворио ју је мр. Аурел Калмар из Бартефелда у Аустро-угарској, 18. јануара 1871. године.

 

Зоран Стевановић и Александар Никезић

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ БИОГРАФИЈЕ РИСТЕ ПРЕНДИЋА,
ПОСЛЕДЊЕГ СРПСКОГ ТАТАРИНА

О Ристи Прендићу, последњем српском татарину написан је вићи број радова који у потпуности сагледавају његов живот и рад. Чини се, међутим, да се неким питањима из његовог живота може још понешто додати,  а што нам омогућавају, до сада јавности мање познати, или потпуно непознати документи. Први документ је Попис житеља и њихове имовине у вароши Алексинцу 1863. године и други је Уверење Општине алексиначке да је покојни Риста Прендић, бивши кабинетски татарин из Алексинца, после своје смрти оставио  потомке, издато 26.марта 1933. године, а на молбу његовог унука Миливоја К. Прендића.

Ова два документа нам омогућавају да ближе сагледамо годину рођења Ристе Прендића, имовину коју је поседовао и бројно потомство које је оставио.

Као годину рођења Ристе Прендића већина аутора наводи 1800. док мањи број њих сматра да је рођен 1803. Попис житеља Алексинца нам даје за право да сматрамо да је то ипак била 1803. година. У попису је под редним бројем 862 пописано домаћинство и имање Ристе Прендића и између осталог наводи се да је Риста Прендић стар 59 година.     Комисија за пописивање житеља и имовине започела је рад 3. маја 1862. године и прекинула га 5. јуна исте године на броју 892, због турског бомбардовања београдске вароши са Калемегданске тврђаве. Пописна комисија је наставила рад 5. маја 1863. и окончала га је 15. маја исте године. Како је домаћинство Ристе Прендића уписано под бројем 862, најстаријег сина Косте,  под бројем 863 и трећег сина Јована под бројем 864, то значи да су Прендићи пописани крајем маја или првих дана јуна 1862. године. Не знамо да ли је податке о годинама старости дао сам Риста или неко од његових најближих, супруга Магдалена-Маца или синови, али свакако неко ко је са тим био најбоље упознат. Та чињеница нам даје за право да верујемо да је година рођења Ристе Прендића 1803. а не 1800.

Из пописа сазнајемо да је Риста Прендић био веома богат човек, свакако један од најбогатијих у Алексинцу. По имању он спада у VII класу у коју се од 1125 домаћинства у Алексинцу налазе само 3 од којих је једно његово. Вредност његове имовине процењена је на 3700 дуката. По месечном приходу са 46 талира од плате татарске,  спада у V класу а таквих је житеља у Алексинцу било 22.

Познато је да је Риста Прендић имао бројну породицу. Са супругом Магдаленом изродио је седморо деце, пет синова: Косту, Љубомира, Јована, Николу и Михајла, и две кћери Анку и Савку. У попису објављеном 1863. године пописани су синови док се ћерке не наводе пошто су вероватно већ биле удате и нису живеле у Алексинцу. Из другог овде поменутог документа сазнајемо да је Анка била удата у Београду, а Савка у Зајечару.

Други документ, Уверење Општине алексиначке да је покојни Риста Прендић бивши кабинетски татарин из Алексинца после своје смрти оставио  потомке, издато 26.марта 1933. Године, а на молбу његовог унука Миливоја К. Прендића, пронађен је у Историјском архиву града Ниша у фонду Алексиначка општина. Настао је у предмету продаје плаца на коме су се налазиле две куће Ристе Прендића, алексиначкој општини, а за потребе подизања нове зграде гимназије. Одбору општине алексиначке обратио се дописом 6. августа 1932. године, пензионер Миливоје К. Прендић, унук Ристин, са понудом продаје свога плаца за подизање гимназије. У свом допису Миливоје Прендић наводи да је његов плац у површини од 3314 метара квадратних већ раније (1931. године) био предмет експропријације и да је тада он процењен сумом од 200.000. динара односно 60,50. динара по метру квадратном. Одбор општине алексиначке решио је да узме у разматрање понуду пензионера Миливоја Прендића и да се са њим учини дефинитивна погодба у року од 10 дана.  Тада,  међутим,  није дошло до куповине плаца Миливоја Прендића из разлога нерешених имовинских односа.

Миливоје Прендић својим писмом од 5. марта 1933. године обавештава Суд општине алексиначке да му је ''част саопштити  Општинском Суду, да сам прикупио од свих наследника овог имања којих има преко двадесет, уредна пуномоћија, потврђена надлежном влашћу и да сам сада у могућности да још одмах, без икаквих даљих одлагања, пренесем на општину поменуто имање према условима раније датим, т.ј. за 200.000. динара чисте куповне цене, т.ј. да Општина плати преносну таксу и дужни порез који износи око 10.000. динара, с тим да се куповна цена положи у депозит Суду, који ће га наследницима после делити.''

Уз овај допис Миливоје је приложио и поменуто уверење у коме су наведени сви потомци Ристе и Магдалене Прендић који су до 1933. године живели или тада били у животу.  Из овог документа закључујемо да су Ристини потомци у своје време били веома угледни и утицајни људи.

Овде дајемо податке наведене у Попису житеља и њихове имовине у вароши Алексинцу 1863. године, а који се односе на Ристу Прендића и његове синове,  као и уверење у коме је наведено сво његово потомство до 1933. године.  

 

'862. Риста Прендић, I класе татарин, 59 г., жена Маца 50 г., синови: Љубомир, без занимања код отца, 25 г., Никола, ђак, 13 г., Михаил, ђак, 11 г. — Имање: 2 куће од тврдог материјала, 1 воденица од 6 вретена на реци Моравици са 1 аром од тврдог материјала и 30 дана земље ораће — у вредности 3.700 д. — Месечни приход од плате татарске 46 т. —По имању спада у VII (4) а по приходу у V класу.

863. Коста Прендић, телеграфиста, 31 г., жена Перка 20 г., син Миливоје 2 г. — Имање: нема. — Месечни приход од плате телеграфске 37 т. — По приходу спада у V класу.

864. Јован Прендић, дилижанс, 23 г. — Имање: нема. — Месечни приход од плате дилижанске 21 т. — По приходу спада у IV класу.''[1]

           

 

ОПШТИНА АЛЕКСИНАЧКА

СРЕЗ АЛЕКСИНАЧКИ

Алексинац

N 2941 26. марта 1933.

 

            На молбу Миливоја К. Прендића, пензионера из Алексинца, да му се изда уверење о потомству пок. Ристе Прендића бив. кабинетског татарина из Алексинца, - Суд општине алексиначке на основу прибављених података издаје следеће:

 

У  В  Е  Р  Е  Њ  Е:

 

            Да је пок. Риста Прендић бив. кабинетски татарин из Алексинца после своје смрти оставио следеће потомке: пет синова: Косту, Љубомира, Јована, Николу и Михајла. Две кћери Анку и Савку.

 

            1. Коста је после своје смрти оставио: синове: Петра, Миливоја и Душана; кћери: Магдалену, удату за пок. Јеврема Шишмановића бив. благајника из Београда, Даницу, удату за Милана Дунића пуков. из Београда, Косару, удату за Барјактаровића Љубивоја, генер. у пензији из Београда и Мицу, удату за Саву Пауновића бив. пуков. из Београда.

            Од ових су доцније помрли: Петар који је од наследника оставио синове: Чедомира Прендића, коњич. официра у Београду и Данила Прендића, секретара Главне контроле из Београда. Душан је умро неожењен, без порода. Магдалена је умрла без потомства. Даница је умрла и оставила од наследника синове: Милојка Дунића, лекара у Зајечару и Миодрага Дунића, адвок. у Београду. Мица је такође умрла и оставила од наследника синове: Миодрага Пауновића, трг. из Београда, Бранка Пауновића, студента из Београда и Ивана Пауновића, чинов. Аграрне Банке из Београда.

            Према томе данас су живи потомци пок. Ристе од пок. му сина Косте: унук Миливоје, унука Косара, праунуци Чедомир и Данило, (од унука Петра, праунуци Бошко, Миодраг и Милан), од унуке Милице и праунуци Миодраг и Милојко од унуке Данице.

 

            2.  Љубомир после своје смрти није оставио никаквог потомства пошто је био неожењен - и као најближе крвне сроднике оставио је овде наведене наследнике - браћу, сестре и њихова потомства.

 

            3. Јован је после смрти оставио синове: Светислава Прендића, апотекара у Београду, Ристу Прендића, апотекара у Варварину и ћерке: Јелену, неудату, Даницу уд. Воје Вуловиће из Београда и Мицу уд. С. Новаковића из Београда, која је умрла без порода.

            Према томе потомци пок. Ристе од сина му Јована данас у животу су: синови Светислав и Риста и кћери Даница и Јелена.

 

            4. Никола је после смрти оставио синове: Ристу Прендића, артисту из Београда и Миодрага Прендића, надзорника телефона у Нишу и кћерке: Радојку, удату за пок. Драгишу Кнез Милојковића бив. из Алексинца, Анку и Бисенију неудате и Босиљку удату за Бож. Голубовића учитеља у Београду.

            Од ових су помрли: Радојка која је после смрти оставила од наследника синове: Милету, Радомира и Саву од којих је Радомир умро и оставио удову Милицу и малолетну кћер Ружицу, а Анка и Бисенија умрле су као неудате без потомства.

            Према овоме данас живи потомци пок. Ристе од пок. му сина Николе су: синови Николини; Риста и Миодраг, кћерке Босиљке и од умрле му ћерке Радојке унуци: Сава и Милета и праунука Ружица.

            5. Михајло је после смрти оставио: удову Милку која је у животу, два сина: Душана и Милана од којих је Душан умро и после своје смрти оставио удову Љубицу и кћер Радмилу неудату и унука Михајла.

            Према томе данас су у животу потомци пок. Ристе од пок. му сина Михајла: син Милан, унук Михајло и унука Радмила.

            6. Ћерка пок. Ристе Анка, бив. жена пок. Јована Антонијевића, бив. члана Главне Контроле у Београду после своје смрти оставила је три сина; Војислава, Владимира и Драгољуба, од којих су Драгољуб и Владимир помрли без потомства, а Војислав је у животу.

            7. Ћерка пок. Ристе Савка, бив. жена Проте Димитрија Милојковића из Зајечара, после своје смрти оставила је сина Јована који је умро без потомства.

            Уверење ово суд издаје молиоцу на захтев и употребу по наплати таксе за општинску касу као и таксе по Т. Бр. 3 и 4 Закона о таксама 20- динара у маркама на овом уверењу утиснута и прописно поништена.

 

            ДЕЛОВОЂА,                                               ПРЕТСЕДНИК ОПШТИНЕ

            потпис нечитак                              Милан П. Николић

                                                                                  КМЕТОВИ:

                                               М. П.              Јован Матић

                                                                       Настас Стаменковић

                                                                       Војислав Радосављевић''[2]

 

             

 


[1] Др Бранко Перуничић, АЛЕКСИНАЦ И ОКОЛИНА, Београд 1978, стр. 1098.

[2] ИА Ниш, фонд Општина алексиначка 1923 - 1939 ,

    

http://osljupcenikolic.edu.rs/
http://www.rts.rs/
http://www.vreme.com/

Коментара: 0


# општина Београд саобраћај Зоран Стевановић Миливоје Прендић Александар Никезић Знамените личности Риста Прендић Бранислав Нушић Никола Прендић Коста Прендић
@



 

[ Додај коментар ]