Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Производња и потрошња малина у Србији: Воће које једе рак

rss

20.03.2011. Бранислав Гулан, Привредна комора Србије

Србија је други светски произвођач малине, одмах иза Русије.

Наша малина је најквалитетнија, најукуснија, али и – најлековитија.

Производња и потрошња малина у Србији: Воће које једе рак

Очекује се да ће у 2007. години на близу 15.000 хектара бити убрано око 81.000 тона овог воћа чији ће просечан принос бити 5,5 тона по хектару, што је за 1,4 одсто више него претходне године. Највећи део производње српске малине се извози и он доноси годишњи приход између 100 и до 200 милиона долара. Дакле, производња малине је окосница руралног развоја у појединим срединама Србије, а сама малина је српски бренд, чак и више од тога.

У производњу малине укључено је са сезонским радницима више од 200.000 становника Србије па они учествују и у доношењу и значајног девизног прилива земље. На тај начин малина одржава и виталним српско село, подмлађује га, оживљава и улепшава, јер омогућава градњу путева, лепих кућа... За разлику од претходних година, ове су произвођачи малина задовољни, па нема ни протеста, блокирања путева, захтева од владе да одреди цену...

Министар пољопривреде у Влади Србије др Слободан Милосављевић наглашава да су произвођачи овог воћа задовољни јер постижу цену од 100 динара по килограму. Дакле, произвели су ону културу за коју постоји тражња на тржишту, она им омогућава већу зараду и бољи живот. ,,Показало се да су била неоправдана страховања да ће због пролећне суше малина слабије родити у овој години. Кише током пролећа су помогле да се лактари малине оките крупним и сочним плодовима. Тако ће ове године ,,црвено злато’’ напунити новчанике воћара јер је цена килограма квалитетне малине виша од једног евра.

Најквалитетнија малина плаћана је чак 130 динара по килограму, што је двоструко више него лане када су због ниске цене малинари блокирали путеве и штрајковали очекујући да цену регулише држава у договору са хладњачарима и извозницима. Ове године то није било потребно јер је тржиште учинило своје, а висока цена малине се објашњава слабим родом овог воћа у Пољској, где је малина пролетос измрзла, али и у Чилеу, мада се квалитет из тих крајева, не може упоређивати са оном из српских малињака’’, наводи експерт ФАО др Данило Томић.

Квалитет најбољи на свету

И поред страха ове године смо добили задовољавајући род малине, наводи председник Светске организације узгајивача и прерађивача малина Раде Љубојевић. По његовим речима, циљ организације малинара у Србији је да се изменом сортимента продужи период сазревања малина са садашњих месец-два на шест месеци, како би што дуже могла да се задржи и нуди у свежем стању. То се може постићи подизањем пластеника, што је тек у повоју, јер захтева значајна улагања.

У свету, иначе, из године у годину расте производња малине и достиже 430 до 460 хиљада тона, а гаји се на 82.000 хектара. У Србији та производња варира од 65.000 до 100.000 тона. С друге стране потрошња је мања од понуде и код нас и у свету, па је ти то један од разлога што и цена малине варира. Највећа производња малина у Европи последњих година била је у Пољској у којој се она гаји на 17.000 хектара, друга је Србија, која малину гаји на 15.000 хектара годишње. У истом рангу се налази се Чиле који је гаји на 15.000 хектара и извози 48.000 тона годишње. Ове године, по свему судећи, пошто је род слабији у нама конкурентским државама да ћемо избити на прво место.

Истакнимо да око 95 одсто годишње производње малине Србија извози. Лане је то воће донело девизну зараду од око 110 милиона долара. Извозимо је по цени од око 1,4 до 1,5 евра по килограму и то углавном замрзнуту. Када би се извозила у свежем стању, у ,,мап’’ паковању, могла би да се прода и два до три пута скупље. У 2006. години из Србије је у свет извезено 5,65 тона свеже малине за 5,76 милиона долара, малине купине и јагоде 2,7 тона за 3,88 милиона долара, малине роленд (куване и некуване) 24,4 тона за 48,3 милиона долара, малине гриз (смрзнуте или куване) 25,4 тона у вредности 30 милиона долара, малине брух (смрзнуте или куване) 7,18 тона у вредности 11 милиона долара, малине блок 5,49 тона за четири милиона долара, малине оригинал смрзнуте 2,1 тона за 2,78 милиона долара... ,,Екстракт малине постиже цену од 80 долара за килограм, прерађено семе, у зависности од степена и начина прераде, од 250 до чак 2.500 долара.

Ми смо, међутим, тек на почетку неких истраживања и покушаја да произведемо скупе деликатесне артикле од наше малине. Да би се брже ишло у том правцу, мора више да се уложи у истраживања и финализацију производње’’, каже др Светислав Петровић из Института за воћарство у Чачку. Највећи допринос производњи малине у Србији дао је баш Центар за воћарство и виноградарство у Чачку. Према садашњем стању, Чиле, наш велики конкурент у производњи малине извози највише у САД, Велику Британију, Канаду, ЕУ, и то чак 25 одсто малине пласира у свежем стању ван сезоне. Ово указује да и ми треба да се прилагодимо новом начину производње у овој области и да променимо структуру производње. Односно, да пласирамо веће количине малина у свежем стању.

Наш циљ у наредном периоду треба да буде извоз свеже малине на тржише ЕУ јер би на тај начин постигли знатно већу зараду. Наравно, то се може постићи само применом савремених агротехничких мера и садњом малине на већој надморској висини. У свету је од 2000. године до данас створено више од 30 сорти малине, а у Србији на 90 одсто површина је сорта ,,виламет’’, пет до шест одсто је ,,микро’’, а остатак су друге сорте. Просечан принос је око 5,5 тона, колико ће бити и ове године по хектару. Ариљско-српска малина је у свету синоним квалитета. Дакле, Ариље је светска престоница малине са највећом хладњачом на свету, највећом концентрацијом засада, највећим приносима, најбољим квалитетом, и најзад што постоји узгој малине на ,,ариљски начин и посебна култура њеној гајења, наводи професор Пољопривредног факултета у Земуну др Јордан Миливојевић.

Српска малина заслужује много већу бригу јер је цењена свуда у свету, наводи сарадник у Научно-истраживачком центру Привредне коморе Србије Војислав Станковић. Он истиче да је она и у време ембарга проналазила путеве до потрошача готово у целом свету. Јер, она је по садржини сувог остатка и укусу, најбоља на свету. Сад очекујемо да се потврде и прелиминарни резултати, добијену САД и у Србији о лековитим својствима ове воћке, па ће се њена потрошња у свету удвостручити. То је велика шанса за Србију да повећа девизни приход од овог воћа, али и шанса за малинаре да имају већу зараду.

Америчка агенција УСАИД има за циљ да се приступи изради студије о позитивним ефектима малине на здравље људи. Јер, досадашња истраживања у неколико института показала су да плодови овог јагодичастог воћа имају цитостатичко дејство, додаје др Синиша Радуловић из Института за онкологију и радиологију Србије. Јер, састојци тог воћа, као што су антоцијанини и полифеноли, од којих се посебно истиче елатинска киселина, показали су се као веома благотворни у заштити ћелија од оштећења, старења и разних облика канцерозних обољења. Конзумирањем малине може да се заустави ширење рака плућа, усне дупље, једњака, крвних судова, простате, грлића материце...

Тајна успеха

Тајна успеха, српске малине је у њеној производњи у малим патријархално-породичним засадима, просечне величине 0,36 хектара, са ручном бербом, на којима се у ариљском малиногорју постижу приноси и од 30 тона по хектару! Ту површину може да савлада једна патријархална породица са ангажовањем два до три радника у кампањи бербе. Примера ради, власницима малињака у ариљском крају, срцу српске малинарске производње, ни ове године није било нимало лако када је пристигао род и требало га је обрати у веома кратком року, па га за извоз спремити... а до сезонаца се тешко долазило. Узалуд се нудила берачка надница и од 10 до 15 евра, три оброка, обезбеђен смештај.. одмори током брања и разне друге погодности. Да би обавили посао, ове године, су најчешће на овај посао долазили радници и са друге стране Дрине из Републике Српске, а и њих је на то нужда натерала. Тако је ове године било и у малињаку српског рекордера Миломира Стојића из Миросаљаца код кога се налазило чак 80 сезонаца из Републике Српске, али и из градова Србије где су утихнуле фабричке машине, као што је Бор, Прибој...

Није добро што у Србији никаква стратегија у производњи малине не постоји. Све је стихија и производња, и откуп, и продаја и наплата... То знају и купци малине на домаћем тржишту и у свету. И зато купују нашу малину по нижим ценама од чилеанске, руске, норвешке, пољске. Решења се виде у томе да Министарство пољопривреде и за овај значајан производ донесе националну стратегију која би се примењивала од плана за стварање нових засада па све до наплате производа за произвођаче. Ту треба истаћи и то да данас трговци у Србији подижу хладњаче, којих чак имамо и превише за ово подручје (око 100), а већина њих је са застарелом технологијом. Потребна је модернизација, организација производње на бази задружног удруживања...

Зато би први задатак био формирање националног савета за малину, по угледу на друге земље у којима он постоји. Пример Француске где је савет формиран још 1946. године и он у свему помаже влади јер је то заједнички интерес. Дакле, када је реч о малини потребно је промовисати њену производњу као значајну меру руралног развоја. Антрфиле Производња и потрошња Судећи према досадашњим просечним резултатима, Србија је дуго била први произвођач у свету када је осам осамдесетих година прошлог века производима и 116.000 тона малина годишње, да би данас за нијансу изгубила тај примат. Према последњим подацима, највише се сад производи (2004. година) у Руској Федерацији 133.000 тона, Србији више од 70.000 тона., САД близу 50.000 тона, Пољској око 45.000 тона, Немачкој близу 30.000 тона. Она се у свету гаји на преко 82.000 хектара са тенденцијом значајног раста, а најбоље успева у условима умерене климе, у подручјима с прохладним летом и благим зимама. Сорте црвене малине, каква се гаји у Србији, отпорније су на мразеве од сорти црне и љубичасте малине. Регионално посматрано, највеће површине малине налазе се у Европи, која у светским оквирима производње учествује са 87 одсто. Највеће површине од 23.900 хектара налазе се у Руској Федерацији, затим Србији око 15.000 хектара, Пољској 13.000 хектара, САД близу 6.000 хектара, Немачкој око 6.000 хектара... Потрошња малине код нас је око 900 грама по глави становника, а највећи светски потрошачи, попут Немачке и Француске, конзумирају око 10 килограма годишње, што је такође мало. Транспорт, царине...

Потребно је да се прилагодимо ономе што тражи светско тржиште, каже директор Фонда за воће Србије Евица Михаљевић. Потребне су нам и нове сорте уколико хоћемо да останемо у светском врху. ,,Са оваквом организацијом, транспортом и царином која се затвара у четири сата поподне па наши камиони чаме на граници цео дан иако свежа малина у року од два дана мора да буде у радњи, ми немамо шта да тражимо на тржишту свежих малина’’, додаје Раде Љубојевић. Према његовом мишљењу не треба ништа ново да измишљамо да би стигли до потрошача, само да применимо оно што раде други.

ПРОИЗВОДЊА МАЛИНА У СРБИЈИ

ГодинаПовршина (ха)Производња (т)
1951-19602.1674.790
1961-19704.30411.668
1971-19805.11315.053
1981-19907.47534.346
1991-200111.81554.461
1991.10.38341.933
1992.10.09544.193
1993.9.95038.498
1994.9.89544.497
1995.10.92153.084
1996.12.14062.658
1997.12.70145.020
1998.12.84263.815
2000.13.14063.796
2001.14.75677.781
2002.15.03694.350
2003.15.34069.554
2004.15.49562.580
2005.15.41371.520
2006.15.00079.680
2007.14.77080.779

ВАЖНА НАПОМЕНА: БЕЗ ОДОБРЕЊА АУТОРА ЗАБРАЊЕНА ЈЕ УПОТРЕБА И КОРИШЋЕЊЕ ТЕКСТА И ПОДАТАКА ИЗ ЊЕГА!


# рак лечење Слободан Милосављевић министарство пољопривреде
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима