Миодраг Тасић

Ко о чему, ми о изборима. Кад ће већ једном? Да нам сване. Да прогледамо. Да кренемо напред, брже, боље, јаче... Беше ли то оно олимпијско гесло?

И даље помно ишчекујемо изборе у Србији. Примећује се нервоза у народу. Код политичких странака, такмичара у тој страначкој трци, поготову.

Од избора у Србији нема прече ствари. Републички, покрајински, општински, само да их је што више. И да су што чешћи.

Од ове претплате неће бити ни за плате запослених. И како ћемо онда моћи да гледамо спортске преносе, уметничке филмове аутора попут Стивена Сигала, Чака Нориса, репризе реприза?

Србија је остварила невиђени напредак у протеклој години. Напредак се не види - рекли би злобници.

Година је на измаку. Своде се рачуни. Помаља се светла будућност. Само да не буде оно: „појавило се светло у тунелу, кад оно воз!“

1. Из мора глупости никада није изронио бисер мудрости! 2. Само вапијући у пустињи има потпуну слободу говора! 3. Последице сваког одлучног НЕ у српској историји могла је да сагледа само половина становништва! 4. Кад потону правда и част на површину исплива шљам1 5. Ко није са нама, тај је против нас. А наш циљ је друштво истомишљеника! 6. За наше политичаре важи уверење да их не треба много слушати. Посматрање је, напротив, неопходно! 7. Могу ли мрачни типови да понуде светлу будућност?…

Не знам колико су тачне недавне тврдње председника Томислава Николића да Србија више нема непријатеља?

Сведоци смо небројених достигнућа нашег руководства. У последње две-три године, последњих месеци, а посебно последњих дана. Да не буде забуне, не сматрамо да су ово последњи дани, већ се мисли на последње протекле дане.

Наше друштво оштро је подељено; на једној страни су лопови, а на другој они које још нису ухватили!