Миодраг Тасић

Коначно смо сазнали дан избора у Србији. 24. април. Сазнали смо оно што су сви већ одавно знали. Тако је то у овој земљи сељака на брдовитом Балкану!

Како се ближи дан избора у Србији, тако расте број новоотворених погона и радних места, километри пруга, путева, долазе страни инвеститори.

Најпре да разјаснимо недоумице око наслова. Мишљење, разуме се, не може да се дели, (да се намеће). Свако мисли својом главом. Тако би требало да буде. Међутим, има изузетака!

Ко о чему, ми о изборима. Кад ће већ једном? Да нам сване. Да прогледамо. Да кренемо напред, брже, боље, јаче... Беше ли то оно олимпијско гесло?

И даље помно ишчекујемо изборе у Србији. Примећује се нервоза у народу. Код политичких странака, такмичара у тој страначкој трци, поготову.

Од избора у Србији нема прече ствари. Републички, покрајински, општински, само да их је што више. И да су што чешћи.

Од ове претплате неће бити ни за плате запослених. И како ћемо онда моћи да гледамо спортске преносе, уметничке филмове аутора попут Стивена Сигала, Чака Нориса, репризе реприза?

Србија је остварила невиђени напредак у протеклој години. Напредак се не види - рекли би злобници.

Година је на измаку. Своде се рачуни. Помаља се светла будућност. Само да не буде оно: „појавило се светло у тунелу, кад оно воз!“

1. Из мора глупости никада није изронио бисер мудрости! 2. Само вапијући у пустињи има потпуну слободу говора! 3. Последице сваког одлучног НЕ у српској историји могла је да сагледа само половина становништва! 4. Кад потону правда и част на површину исплива шљам1 5. Ко није са нама, тај је против нас. А наш циљ је друштво истомишљеника! 6. За наше политичаре важи уверење да их не треба много слушати. Посматрање је, напротив, неопходно! 7. Могу ли мрачни типови да понуде светлу будућност?…