Миодраг Тасић

Овако гласе стихови једне новокомпоноване песме. И баш тако може се осликати политичка ситуација у Србији. Новокомпонована држава, не само метафорички речено, новокомпоновани лидери и понашање "политичке елите" у том стилу; што ће рећи увреде политичких противника до крајњих граница. Мада овде границе не постоје.

Брже, јаче, боље, све за светлу будућност. Мада већ живимо у светлој садашњости! Много се ради да буде боље.

Све тече, све се мења, а овде све исто. Само њега нема! Додуше, ако фали главни играч, центарфор, макар у нашем случају резерве нису за потцењивање. Надвисиле су прву звезду!

Да, није грешка. Почели смо да достижемо Швајцарску. Додуше, за сада само у једној ствари. Мање личимо као држава лепо уређеној алпској конфедерацији, већ смо слични једном чувеном швајцарском производу. Швајцарском сиру и то првенствено славном Ементалеру. Ементалер је познат у свету како по својим рупицама и шупљинама, тако и по квалитету. Дакле, шупљи смо као Ементалер!

Одговор ћемо знати сутра, 15. јула текуће, господње 2018. године! Неко би рекао две тисуће, и тако даље. Елем, о чему се ради? Ако сутра Хрвати победе Французе у финалу светског првенства у фудбалу, онда је по аутору овог писанија збиља наступило последње фудбалско време.

Светско првенство у фудбалу ближи се крају. Почиње расплет. Читај, четвртфиналне борбе. Више нема поправног. Ко изгуби, испада. Даље иду само победници. Од осам остаће четири. Потом те четири екипе у борби за две најбоље, и онда велико финале. Две најквалитетније репрезентације одмериће снаге и једна ће победити. Биће прваци света. Они се памте. Другог, трећег, и тако даље, већ сутра нико спомињати неће. Тако је то у животу, мислим фудбалу.

Издавачка кућа "Свен" из Ниша објавила је књигу Уз ветар II Миодрага Тасића, иначе сталног сарадника Алексинац Нет-а.

Јесу Латини старе варалице, али мудрост им не можемо спорити. Кад нешто кажу, знају шта су рекли. Стоји њихова реч. Није као неки што много лупетају, а ништа не кажу. Или обећавају на празно; те биће боље, наступиће светла будућност, и ово сада је много добро! Као, никада боље није ни било. Како да не! Да цитирамо Пироћанце: пре је било добро. Нешто раније подобро. Још раније најдобро. А сада је добро у п.м.! Нећемо даље!

Некада смо одрастали уз стрип јунаке попут Загора, Текса Вилера, Команданта Марка... Приче са Дивљег Запада, премда цртане и писане у Италији, биле су широко прихваћене на простору бивше Југославије. Генерацијама младих Југословена, па и онима нешто старијима, поменути стрип јунаци представљали су путоказ у животу.

Изгледа да је српско друштво неизлечиво оптерећено прошлошћу. Још увек добар део овдашњег становништва тугује за неким прошлим временима. Те, живело се боље, били смо цењени, нико нам ништа није могао. Јесте да је владала диктатура, али све остало је било добро!