Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

 1  2  3  4  5  6  7  8 > >>Total: 88  Displaying: 1 - 10

Божа Марковић - Несврћанин




Руска црква у Горњем Адровцу која је требало да буде посвећена Ани Карењини, а не Вронском

Текст са другачијим гледањем на Цркву Свете Тројице у Горњем Адровцу професора др Ненада Дукића велики подстицај да се о страдању руског пуковника о добровољца Николаја Николајевича Рајевског размишља другачије је у контексту приче двојице вајара, од којих је један Алексинчанин, да у Горњем Адровцу треба подићи споменик Љубави- Ани Карењиној и "Николи" Рајевском, па чак и списатељу романа "Ана Карењина" Лаву Толстоју.

Опширније

Највеће светске пандемије (3. део)

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

Опширније

Највеће светске пандемије (2. део)

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

Опширније

Највеће светске пандемије (1. део)

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

Опширније

Интервју: Истине и заблуде о коронавирусу (други део)

Разговор водимо са једним од најкомпететнијим научником на просторима држава Балкана и шире, пуковником АБХО, Академиком проф. др Радетом Биочанином-пуковник АБХО, ред. универзитетским професором ИУТ Травник, чланом Центра за стратешка истраживања националне безбедности, чланом Научног комитета Руске академије наука и Научним саветником за дефендолошка истраживања.

Опширније

Интервју: Истине и заблуде о коронавирусу (први део)

Ризици нису исти широм света, а разликују се у зависности од врсте опасности, локалитета, изложености, „рањивости“ и капацитета за поступање у ванредним ситуацијама. Овога пута, у међународним односима, по ко зна који пута загосподарила је сила, можда до сада најопаснији биолошки вирус - коронавирус. Главни извор је била многољудна светска сила Кина, а онда је кренуо силовито (уз бројне начине ширења) на све стране света (у Италији и Шпанији највише).

Опширније

Обележавање 78. годишњице пробоја у Црвеном Крсту

У четвртак, 12. фебруара 2020. у кругу Концентрационог логора Црвени Крст обележена је 78. годишњица пробоја логораша. Овај логор био је по узору на све њихове конц-логоре, велико мучилиште и место страдања Срба, Јевреја и Рома.

Опширније

Очекује се коначна исплата ратних дневница ветеранима ратова

У великој сали Скупштине Града Ниша одржан је пре пар дана, у одсуству средстава информисања (?), скуп ратних ветерана поводом очекивања да се коначно исплати по 200.000 динара на име дискриминације за неисплаћене ратне дневнице, и по 300.000,00 динара на име ратних дневница онима који нису добили дневнице.

Опширније

У знак помирења држава треба да подигне споменик помирењу

Некада је Дан српског помирења обележаван 26. фебруара - Дан Светог Симеона Мироточивог. Био је црвено слово у верском календару, а сада није. О том важном српском дану писао је тог датума Милован Витезовић 1991. у „Политици“. Мудар и уман Србин покушао је тада да укаже да нам је потребно помирење, јер је по увођењу политичког плурализма било јасно да ће се питање решавања смене власти извршити силом. Тако је и било! Догодио се 9. март 1991. године, пале су две невине жртве, а разним…

Опширније

„Са ђаволом на ти“- представљена књига сатире Драгутина Минића Карла

Пре пар дана у Арт галерији Центра за културу и уметност у Алексинцу представљена је књига сатире Драгутина Минића Карла, тренутно једног од највећих сатиричара Србије. Ради се о ствараоцу који је у својој књизи 38 сатиричних прича под називом „Са ђаволом на ти“ представио своје најлепше и најјаче сатиричне приче.

Опширније

 1  2  3  4  5  6  7  8 > >>Total: 88  Displaying: 1 - 10

Локација | Личност | Фирма | Организација | Тема



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима