Миодраг Тасић

Мало смо парафразирали познату пословицу „зрно по зрно-погача, камен по камен-палача!“ Језички исправније било би палата, али палача се римује с погачом. Овде је реч о тридесет евра које држава Србија великодушно поклања својим грађанима.

Откако знам за себе, а није мало, код нас се води континуирана борба државе против криминала. Тако је било до пре двадесетак година, а у последње две деценије држава води немилосрдну борбу против мафије!

Давно је неко рекао да је фудбал најважнија споредна ствар на свету. Споредна је, можда, некада и био, али у последњих стотинак година свакако више није.

Макар у последњих осам-девет година Србија предњачи у региону, Европи, а и шире. Најпре је ту невиђени (буквално) привредни раст! И онај фамозни БДП! Раст плата и пензија, повећана запосленост грађана, инвестиције, нове фабрике...

Чини се да се ситуација на Балкану мења полако, споро, једва приметно, рекли би нестрпљиви, али, ипак, неки помаци су очигледни. Ко би очекивао, на пример, да ће у Црној Гори власт бити промењена на изборима?

Полако али сигурно истиче и туробна 2020. година. Некима се ових неколико дана до „Срећне Нове 2021.“ отегло као гладна година. Никако да већ једном видимо крај овој мучној, коронарној години. Као да ће наредна бити нешто боља. И што се тиче Ковида 19, али и уопште.

Од нашег редовног колумнисте, Миодрага Тасића, овог пута нешто другачије,.афоризми.

У мору свакодневних, али и ноћних проблема које муче Србију, почев од Ковида 19, транзиције, приватизације, раста БДП-еа, ма шта то значило, задуживања у име боље сутрашњице, борбе против мафије, и тако даље, и тако ближе, најављено опорезивање гастарбајтера усталасало је мирно српско море. Продрмало успавану жабокречину.

Ако коза лаже, рог не лаже! Стара изрека потврђује српску свакидашњицу. Елем, има злурадих људи у земљи Србији који не верују у тврдње владајуће елите, и поготову првог међу нама, о свеопштом напретку и просперитету наше Отаџбине. То је оно о најмањем паду друштвеног производа у Европи, најпре. До краја године можда и не буде пада производње и стандарда. Бићемо на нули. Мада смо ми на нули већ деценијама, а пакосници још убеђују да смо и испод нуле. У дебелом минусу!

Трећи римски цар, након Октавијана Августа и Тиберија постао је Гај Јулије Цезар Германик, у историји запамћен по надимку Калигула! Постао је царем након Тиберијеве смрти 37. године нове ере. Калигула је био праунук Октавијана Августа по једној наследној линији, а по другој праунук Марка Антонија. Дакле, имао је добар педигре за римски трон.