Миодраг Тасић

Срећа да живимо у двадесет првом веку, па имамо обиље цивилизацијских достигнућа.

Мало је оних који не би пожелели да „служе“ својој земљи доприносом у дипломатској служби.

Како се времена мењају! Некада је било срамота радити за страног господара.

Двадесет пет година већ живимо у транзицији, приватизацији и у нечему што се описује као капитализам. Раније се говорило да градимо капитализам с људским ликом, али у шта се ово изродило, чини се да нема много додира с људскошћу.

Поред свих поплава, реконструкција, хапшења и привођења, склапања историјских уговора, промена неспособних директора њима сличним, Србију мало-мало пријатељи и партнери из Европе притискају санкцијама.

Рекло би се да се просјачење не исплати! Ето, може да се заглави и затвор због просјачења.

Учити, учити и само учити – говорио је друг Лењин. Нема напретка без знања, сматрао је вођа бољшевика. Дакле, не важи оно Сенекино non sholae sed vitae, што ће рећи да нема школе без живота. Или да је живот најбоља школа!

Сваке године се у Елемиру, месту 9 км удаљеном од Зрењанина, одржава културна манифестација под називом "Сремчеви дани".

У Алексинцу су активна два књижевника, тачније Алексинац за сада има два активна члана Удружења књижевника Србије.

Одавно је познато да ако неко хоће да се информише, тај треба да чита новине затворених очију, да гледа радио и да слуша телевизију.