Miodrag Tasić

Korona ne jenjava. Virus hara Srbijom i dalje. Javni skupovi odobreni, ali u isto vreme nema predizbornih mitinga. Možeš slobodno na stadion, a ne možeš uživo da čuješ i vidiš omiljenu političku figuru.

Korona polako odlazi u istoriju. Makar što se medija tiče. Nema više ni vanrednog stanja, „struka“ se povukla s malih ekrana, vraća se publika na stadione. Zasad maksimalno hiljadu ljudi na tribinama, ali pre korone nije ih bilo ni toliko. Sve se poklopilo s predizbornim aktivnostima. U susret izborima zakazanim za 21. jun tekuće godine!

Zaoštrava se politička borba u Srbiji. Teče izborna kampanja, pa se stranke, koalicije i istaknuti pojedinci takmiče u privlačenju glasača za nastupajuće izbore.

U Srbiji još je na snazi vanredno stanje. Danas, 4. maja tekuće 2020. godine i dalje ne smemo iz kuće posle 18 časova. Zabrana kretanja ili kako neki to nazivaju „policijski čas“. Ako si običan smrtnik, nemaš specijalnu dozvolu za kretanje u vreme zabrane izlaska iz kuće ili stana do narednog jutra u pet sati, a kročio si na ulicu, pa te nahvata policija, sledi kazna između 50 i 150. 000 dinara! Kako kome. Sve zavisi od slobodnog sudijskog uverenja!

Najsmešniji ili kakav već koronavirus, tek Srbiju samo što nije bacio na kolena. Ništa od šopinga u Italiji, ali, na sreću ni groblja nisu postala tesna. Srbija je ozbiljna zemlja.

U trenutku pisanja ovog teksta (3. mart 2020.) zvanično je objavljeno da je u Srbiji pet osoba zaraženo takozvanim korona virusom. Više nema šale. Dok su Kinezi obolevali masovno, potom Južna Koreja i Iran, sve je to izgledalo daleko i nevažno po nas, Srbe.

Mala bara, a mnogo krokodila. Izgladneli reptili, u nedostatku hrane, kidišu jedni na druge. Grizu se krvoločno. Otkinu rep ili nogu jednom od onih manjih, slabijih.

Čini se da u Srbiji više ne može da se diše. Neki misle da zbog toga što je otežano disanje, da u Srbiji nema života! Međutim, to je preterano i preuveličano gledište. Kao i sve u Srbiji, uostalom.

Čuvena rečenica srpskog državnika Nikole Pašića najbolje oslikava ne samo njegovo doba, već i ovo, današnje, skoro sto godina posle Pašića. Dakle, može i ovako i onako. Zavisi od toga ko gleda, i kako gleda! Što je za jedne crno, za druge je belo. I obrnuto. To jest, jedni vide dobro u nečemu, da ne kažem brže, napred, bolje, drugi, naprotiv u tome istome vide samo loše, poražavajuće, katastrofalno. Tako je to. Ne može se svima ugoditi.

Izgleda da je stvarno došlo vreme kada nas ništa ne može iznenaditi. Čuvena maksima samoupravnog socijalizma konačno je zaživela u stvarnosti. Jer, ono ranije, to je bilo samo prividno. Kao ništa nas ne može iznenaditi, nekada, a putare iznenadi sneg u januaru.