Zloupotreba umetničke slobode!

Veliki književnik, političar, disident i začetnik višestranačja u Srbiji nakon pola veka Titove demokratije kroz "Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja", romanom "Koreni" predstavio je srpsko društvo krajem 19. veka. Vreme vladavine dinastije Obrenović; Kralja Milana, konkretno.

Glavni likovi romana su porodica Katić; otac Aćim Katić, narodni tribun i istaknuti član Radikalne stranke. Potom njegovi sinovi, stariji Đorđe, trgovac i zelenaš, i miljenik, mlađi sin Vukašin. Vukašin se školovao u Francuskoj i otac polaže sve nade u njega. Da ga nasledi u Radikalnoj stranci.

I tu nastaje zaplet u romanu, ali i u televizijskoj seriji. Serija, inače dobro urađena, s vrsnim glumcima, ovde čini i neke nedopustive greške. Kada se Žarko Laušević (igra Aćima Katića) zgražava Vukašinovom vešću da hoće da ženi ćerku Adama Tošića! Nije samo Laušević zgrožen. Zbunjeni su i gledaoci tv serije, verovatno i razočarani, a neki i ljuti, čak zgroženi. Normalno bi bilo da se Vukašin ženi ćerkom Adama Tošića. Da, možda bi za većinu gledalaca bilo normalno da se Vukašin ženi Tošićevom ćerkom. Ne i za Aćima, odnosno Lauševića. Jer, Aćim je radikal, a pomenuti Tošić je u seriji liberal. To su bile dve protivničke stranke u Srbiji 19.veka. Međutim, u romanu Tošić nije liberal već naprednjak!

Pored Radikalne stranke, u drugoj polovini 19. veka još su Liberalna i Napredna stranka činile politički život Srbije. Radikali su bili veliki protivnici Kralja Milana, ovi drugi, miljenici. Naročito naprednjaci.

Dešavalo se da posle promene vlasti u Srbiji stranka koja je došla na vlast, prethodne je svirepo kažnjavala. Premlaćivali su ih, hapsili, osuđivali na robiju. Bilo je i ubistava. U nekim opštinama u unutrašnjosti, nakon poraza naprednjaka, radikalska vlast je bila nemilosrdna prema poraženim protivnicima. Tukli su ih motkama, palili im kuće, imalo je i ubijenih, a već javno jahanje istaknutih naprednjaka uveseljavalo je simpatizere nove vlasti!

Bilo kako bilo, Ćosićev roman nije trebalo skrnaviti. Možda glumci i ne pamte svaki detalj iz knjige. Scenarista, naprotiv, mora da se drži osnovnih činjenica. Tu nema umetničke slobode. Ili je možda nedostatak nekih drugih sloboda nagnao scenaristu da sam stvara "umetničku slobodu?" Moguće da je scenario ispravno urađen? Nisam čitao. Onda bi to značilo da je reditelj promenio deo scenarija; dakle naprednjaka pretvorio u liberala?

Može delovati da je sve ovo pisanije nepotrebno zamajavanje. Da je sve to nevažna sitnica. Nije! Nekim čudnim okolnostima i današnju političku scenu Srbije krase Radikalna i Napredna stranka. Doduše, situacija se promenila. Nekada su naprednjaci bili manje brojni od radikala. Danas su naprednjaci neuporedivo jači od Radikalne stranke, premda su se iz nje ispilili. Jedina sličnost onih i današnjih je u tome što su naprednjaci ostali povlašćeni od vlasti. Bolje rečeno, sada su naprednjaci vlast. I današnji radikali nikako nisu omraženi od naprednjaka koliko su bili oni Nikole Pašića. I Aćima Katića!

Lično, ne verujem da je gore navedena zamena Tošićeve stranačke pripadnosti slučajna. Ali ne bih hteo da poverujem da neko danas može biti zgrožen zato što mu se sin ženi ćerkom naprednjaka. Nije moguće da bi neupućeni tv gledalac stvarao u sebi neke zlonamerne asocijacije? Zato je trebalo izbeći ovakve greške. Nismo savršeni, ali treba težiti savršenstvu. Ako je, ipak, neko važan i uticajan na televiziji odlučio da iskaže umetničku slobodu i promeni Ćosićevu misao, možda zbog eventualne nelagodnosti današnjim prilikama, da ne kažem straha, onda je to poražavajuće po srpsku demokratiju. Jer i da svi postanemo naprednjaci u Srbiji, što zasad još nije slučaj, s ovakvim rezonovanjem nema nama napretka. Naprotiv!

Miodrag Tasić