Zašto branim Kosovo?

Zato što želim da jednog dana pred svete mučenike srpske zemlje izađem nepostiđen. Da ga oni nisu branili, mene ne bi bilo.

Zato što želim da i u sećanja dece svoje dece izađem bez stida.

Zato što ne može biti boljeg života ako prodamo dušu.

Zato što me istorija i život uče da je moć u pravdi, a ne u topuzu!

Zato što Istina uvek trijumfuje, ali se Nje treba udostojiti. Zato što želim da budem čovek, a ne miš.

Zato što želim da budem ceo čovek, a ne samo sistem organa za varenje.

Zato što sam na ispitu na kome se opredeljuje za večnost ili za varljivu i kratkotrajnu i nadasve sumnjivu nasladu i viznu olakšicu.

Zato što želim da putujem mnogo dalje od Brisela i Londona. I u lepše i prosvećenije krajeve.

Zato što sam kriv za sve. Niko drugi nije kriv, ni za periode bezbožništva ni svakojakog bezumlja. Odavno sam dopustio da nas čerupaju, zaslepljen lažnim ideologijama, nemudar i mlake vere. Ovo su posledice. Odreknem li se još jednom svetinje, aminovaću ne samo tuđa bezakonja, već i svoja, što je mnogo gore. Kosovo je šansa da popravim i sebe i svet.

Zato što znam da će se prognani tamo vratiti, makar za 1000 godina. Ali vreme povratka je određeno merom naše vere, milosrđa, čovekoljublja, hrabrosti, praštanja, istrajnosti… i mudrosti!

Tim vrlinama se Kosovo najbolje brani.

Andrej Šepetkovski, glumac