Beograd, 08.08.2013

Dveri su, još za vreme predizborne kampanje za pokradene izbore u maju 2012. upozoravale da će Srbija budzašto prodavati zemlju strancima, jer se tako traži iz Brisela.

Danas, ne samo da Vlasti čine sve da najplodniju zemlju prodaju strancima, već su i svojom evrounijatskom, pokloničkom i kolonijalnom politikom uništili domaće proizvođače mesa, a sličan scenario se sprema i domaćim proizvođačima žitarica.

Da li je potrebno da sasvim nestane hrane, da vi se ovaj narod trgao?
 

U prilogu pogledajte istraživanje „Večernjih novosti“

Ako se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017. Rok od četiri godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije.
 – Činjenice su nemilosrdne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. - Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem.
Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom. 
– Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara - objašnjava Prostran.

Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice - kaže Prostran. - Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba.

Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. – Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status - kaže Ševarlić.
 

VEĆ ZNAJU ŠTA HOĆE

Interesovanje za kupovinu srpskih oranica koje se svrstavaju u najbolje u Evropi, sigurno će biti veliko. To, svakako, potvrđuje i činjenica da oni, uprkos aktuelnoj zabrani iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uglavnom u Vojvodini, već poseduju preko 23.000 plodnih hektara. S koliko interesovanja i pažnje stranci čekaju vreme kada će slobodno moći da kupuju srpske oranice, najbolje govori iskustvo Milana Prostrana sa jednog stručnog predavanja u Veroni. 
- Jedan od prisutnih Italijana me je, sasvim konkretno, pitao za potez između Bečeja i reke Tise, u Bačkoj - objašnjava Prostran. - A to je, da podsetim, najplodnija zemlja, ne samo u Vojvodini.

U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo. – Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja - kaže Ševarlić.  
– Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra!
 

POTPISAO ĐELIĆ

SSP sa pogubnom odredbom o slobodnoj prodaji zemlje strancima je, u ime Srbije, 29. aprila 2008, uz gromoglasnu pompu, potpisao Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade. Đelić je, kaže Prostran, Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Beogradu, nedavno pitao može li u njemu sada nešto da se menja, a odgovor je glasio da će Srbiji za to morati da se obrati – Briselu!
 

BROJKE

* 15 evra je cena po kojoj se privatizovao hektar
* 15.000 evra sada koŠta hektar oranica
* 12 godina zabrana prodaje zemlje u Poljskoj


Izvor: Večernje novosti