Nema više našeg Alta

Nema dobrih zvukova, loše vesti kao da nikada i nikoga nije bilo, krug se zatvorio, divna muzika starog vremena nikom nije potrebna niko je se neseća.

Tuga je pobedila.

Novi put, novi svet, nova zvezda vodilja. Bela zastava se vijori kao simbol pobede, oko nje se skupili “ranjeni”, podari te im barem malo soli nek se okale.

Štedite svoj proliveni znoj, vaš bol je ipak samo vaš.

Svima je jasno put se završava jamom u kojoj ste potonuli iz koje niko nije pokušao da vas izvadi.

Baš je tužan ovaj dan, nije morao da se desi, sav je ovako tih i spokojan, jak i opasan.

To je proces nije valjda sudbina. Ključ u vrata u nevremena. Na kraju ostaneš sam u senci sećanja. Sutra je novi dan i novi loto.

Hvala vam na svemu svim novinarima, toncima i ostalom osoblju.

Divno je bilo poznavati vas i sarađivati sa vama.

Znam, najduži je poslednji sat.

Saša Marković Gidra