Kolumna: Cenzura interneta i Don Kihot

Ono što se uvek vidi na netu jeste glupost: gugl vam nudi tabloidne sadržaje, nešto što je površno, bilo da je reč o rijalitiju, starletama, popularnoj psihologiji, radikalnom feminizmu, džet setu... dakle, ono što traži plebs, a da bi pročitao pametne stvari, čovek mora da zna gde da traži.

U masovnim medijima - termin se prvi put pominje dvadesetih godina prošlog veka, a internet postaje njihov deo devedesetih - ima poželjnih, ali ima i tabu tema o kojima se u tradicionalnim medijima ne piše i ne govori jer odudaraju od "glavnog toka". Na netu se o njima ipak malo i piše, na malom broju novinarskih portala, jer ga je teže kontrolisati za razliku od tradicionalnih medija. Takođe, teže je cenzurisati društvene mreže nego sajtove i portale, ali stepen kontrole zavisi od društvene mreže: lakše je, npr, kontrolisati Fejsbuk, mrežu za široke narodne mase, ili Instagram, nego Tviter - praktično ga je nemoguće cenzurisati zbog njegove prirode, ali to je druga tema. 

Ako znamo da je u današnje vreme prihvatljiv stav da ni o čemu nemate stav i da različito mišljenje nije na ceni - to cenzorima, u velikoj meri, olakšava posao, a recipijenti bez stava ništa neće primetiti jer ionako veruju u svaku medijsku budalaštinu i svaku laž percipiraju kao istinu pa je iluzorno dokazivti im da danas, u postindustrijsko informatičko doba događaji ne proizvode informacije nego informacije kreiraju događaje - što bi rekao Bodrijar - baš kao u filmu Ratom protiv istine (gde mediji izmišljaju rat). Dokaza ima na pretek, ali oni, kod ispranih mozgova, nemaju nikakvu težinu. Različito mišljenje danas nije na ceni i malom broju ljudi je stalo do istine: onima koji umeju da misle. Ono odudara od mejnstrima, nije poželjno koristiti mozak, jer alternativa, za razliku od "glavnog toka" u medijima, govori istinu i nosi promene kroz ispravno gledanje na stvari, a drugačije mišljenje i sve što je novo podriva temelje bolesnog društva. 

Moćni, u mejnstrim medijima - a svi su mejnstrim: alternativnih nema jer je internet prestao to da bude (bio je alternativa, ali samo u početku) kao brana slobode, istine i zdravog razuma - nameću obrasce i način mišljenja koji im odgovara ne bi li sačuvali postojeći poredak koji čuva njih. Masa, koja nije tu da misli nego da bleji, naravno da sve prihvata kao datost, kao dogmu koja se ne dovodi u pitanje - ako se tome suprostavite i dovedete moralnu izopaćenost i društvenu patologiju u pitanje, sebe dovodite u donkihotovsku poziciju bez obzira na to što govorite istinu: ispadate smešni jer želite da budete vitez u vremenu gde vitezovi ne postoje niti ima ičeg viteškog u takvom redu stvari.

Masa i moć (tako se zove knjiga Elijasa Kanetija) je jedina realnost i zato je vaša borba besmislena i tragikomična. U vreme suspenzije dobrog ukusa i viteštva u moralnom smislu, normalnost ne postoji, a na ceni je promovisanje nasilja, odsustvo etike i estetike, slepa poslušnost... jednom rečju, apologetika nenormalnosti - i šta vredi što tu aberaciju jedino vi primećujete? Rođeni ste u pogrešno vreme, medijski anestezirana većina vas ne razume, za vladare života i smrti, vi ste potencijalna opasnost i zato vas targetira kao jurodivu budalu koja masi služi za podsmeh. To jeste bolesno, opako iskrivljeno i postavljeno naglavačke, ali to je samo istorijski rimejk jer toga je bilo u svim epohama.

Za neko daleko buduće vreme, vi ćete biti ona neznatna manjina koja je "nalazila pukotinu kroz koju je mogla da se provuče ljudskost" (Ž. Benda) jer niste moćnima dozvolili da svoje štale pretvore u svetilišta, a svoje zločince proglase za svece mada i to novo vreme ima svoje Don Kihote...

Sve se ponavlja kao farsa, samo su glumci i mizanscen novi. Ništa ne teče.