Gej parada može, a paorska ne može!?

Kikinda – Gej parada može, a paorska ne može!? – uzvikivali su poljoprivrednici kada ih je policija zaustavila na delu magistralnog puta M-24 između Kikinde i Bašaida, na svega nekoliko kilometara na izlazu iz grada.

Oko stotinu poljoprivrednika u traktorima okupilo se još u devet sati da bi u protestnoj vožnji do Beograda državi dali do znanja koliko su nezadovoljni agrarnom politikom koju vodi.

– To je kao da imam četvoro dece, nahranim jedno, a ostaloj kažem da se snađu – objasnio nam je jedan poljoprivrednik.

Kolona traktora je sa periferije Kikinde kroz grad krenula nešto posle devet sati. Neki građani su pozdravili paore u znak podrške. Međutim, čim su izašli iz Kikinde, policija je blokirala put koloni. Među policajcima bilo je nekoliko saobraćajaca i dvadesetak pripadnika interventne jedinice.

– Kršite nam ljudska prava! Šta je sa našom slobodom kretanja – uzvikivali su paori.

Nakon sat vremena pregovaranja i natezanja sa policijom, koja nikako nije htela da im dozvoli da nastave put Beograda, deo poljoprivrednika je traktorom krenuo atarskim putevima do cilja. Policija je onda postavila novu blokadu na izlazu iz Bašaida, ali bezuspešno. Poljoprivrednici su ponovo, samo njima znanim atarskim putevima, krenuli prema zrenjaninskoj opštini, dok je deo njih sačekao da se policija povuče i nastavila magistralnim putem. Ovoliku dozu odlučnosti i sloge među paorima u ovom delu Vojvodine odavno niko nije video.

NOVI SAD / BEOGRAD – Poljoprivrednici nezadovoljni najavljenim merama o subvencionisanju agrara nastavili su danas proteste pa su traktorima blokirani značajniji regionalni putni pravci u Vojvodini, intenzivnije nego prva dva protestna dana.

Predsednik Kluba „100 P plus”, jednog od poljoprivrednih udruženja koja su organizovala ovaj protest, Vojislav Malešev izjavio je Tanjugu da je na putevima širom pokrajine više od 6.000 traktora i dodao da se taj broj povećava, pozivajući građane da ne putuju drumskim prevozom bez preke potrebe.

„Cela Vojvodina je blokirana jer predstavnici Ministarstva poljoprivrede ne žele da čuju naš apel da država ispoštuje ono što je krajem prošle godine obećala poljoprivrednicima”, rekao je on napominjući da su uputili poruku i predsedniku Srbije Borisu Tadiću da primi predstavnike poljoprivrednih asocijacija.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš rekao je Tanjugu da je broj traktora, koje je „policija zaustavila na putevima širom pokrajine ali i u drugim delovima Srbije”, sad već od 8.000 do 10.000 i da se protestu pridružuje sve više poljoprivrednika.

„Nije istina da se poljoprivrednici Srbije dele na stočare, ratare, one sa manjim ili većim posedima, na one iz Vojvodine i južne Srbije”, rekao je Kiš i naglasio da je najveći deo poljoprivrednika u čitavoj republici jedinstven u nameri da ostvare svoje zahteve.

„Mi ne tražimo ništa specijalno nego da subvenciji dobiju svi, kako je to jesenas odlučeno, jer smo u proizvodnju već uložili značajna finansijska sredstva”, kazao je on i zapitao kako je to moguće da za srpski agrar nema dovoljno novca u budžetu.

Od jutros su blokirani putevi Odžaci – Novi Sad, Bač-Bačka Palanka i pravac ka Bogojevu i graničnom prelazu prema Hrvatskoj, Odžaci-Sombor, zatim put od Vrbasa do Kule i pravas Subotica-Novi Sad kod Čeneja odnosno Rimskih šančeva.

Prema informacijama elektronskih medija, blokiran je i put od Beograda ka Zrenjaninu kod Čente, pravac ka Kikindi, putevi u okolini Pančeva i drugi.

Na svim punktovima, gde je znatno otežan saobraćaj, u određenim vremenskim razmacima se propuštaju automobili i druga vozila, a za hitne slučajeve je prolaz neometa.

Više od 50 traktora treći dan je na velikom parkingu izpred zgrade Vlade Vojvodine a policiji koja obezbeđuje taj skup od jutros je pristiglo pojačanje.

Poljoprivrednici su prethodnog dana razgovarali sa predsednikom pokrajinske vlade Bojanom Pajtićem tražeći da on urgira kod nadležnih kako bi im bio omogućen prolaz traktorima do Beograda. Delegacija vojvođanske Asocijacije poljoprivrednika nije prihvatila, posle sastanka sa resornim ministrom Dušanom Petrovićem 30. maja, ponudu Vlade Srbije o subvencijama za posed do najviše 30 hektara obradive površine.

Posle sastanka šestočlane delegacije poljoprivrednika sa ministrom Petrovićem, pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović rekao je da maksimalno što ministarstvo može da uradi je da omogući subvencionisanje u istom iznosu kao i prošle godine, kada je isplaćivano 14.000 dinara po hektaru, za maksimalno 30 hektara obradive površine po jednom gazdinstvu. To znači da će oko 90 odsto korisnika ostvariti svoje pravo za celokupnu površinu obrađene zemlje, dok će ostali moći da učine do 30 hektara oranica, objasnio je Milovanović i podsetio da je prošle godine pravo na subvencije iskoristilo 74.901 korisnika, a ukupan broj poljoprivrednika sa obrađenih do 30 hektara iznosio je oko 67.000.

Milovanović je rekao da je predlog Ministarstva poljoprivrede istovetan kao i prošle godine i da se ništa neće promeniti u pogledu korisnika subvencija. Predsednik Asocijacija poljoprivrednika Srbije Bogdan Šuljmanac je juče izjavio Tanjugu da ta organizacija podržava mere vlade i resornog ministarstva koje se odnose na podršku agraru jer su, „realne i nema drugog rešenja, imajući u vidu da je agrarni budžet ograničen.„ Šuljmanac je istakao da Asocijacija poljoprivrednika Srbije ne podržava proteste zemljoradnika iz Vojvodine, jer smatra du su neosnovani. „Poljoprivrednici iz Asocijacija poljoprivrednika Srbije nemaju nameru da se priključe protestu poljoprivrednika iz Vojvodine”, kazao je Šuljmanac, uz napomenu da je zemljoradnicima „mesto na njivama, a ne na ulicama.

„On je rekao da su predstavnici Asocijacije poljoprivrednika Srbije na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede razgovarali o merama za agrar i predložili da se zemljoradnicima omogući trajna registracija traktora, što je bilo i ranije. Na taj način zemljoradnicima bi bili nadomešteni veliki izdaci koje imaju zbog visokih cena nafte, ukazao je čelnik Asocijacije poljoprivrednika Srbije.

„Nisu problem poljoprivrednicima državne subvencije već su to niske otkupne cene mesa i mleka, a visoke cene nafte. To su naši najveći problemi”, zaključio je Šuljmanac.