Колумне

Недавно је Фејсбук преплавила вест, пропраћена фотографијом, о једном натпису са врата Врањ(ан)ске болнице.

Матиза сам опет из Косовске истерао у рикверц. Нисам ваљда луд да правим једносмерни круг око школског дворишта, сваки дан. Кренуо сам стандардно према граду, ваљда знам где.

Настављамо причу о познатим градским руглима, безброј локација, мноштво питања. Једно је сигурно питање, шта даље са овим објектима? Да ли ће им икад доћи лепши дани?

Често чујемо од српских званичника како је нешто први пут у историји Србије, да никада боље није било, да се данас највише гради, ствара, привређује. На такве тврдње представника садашње власти многи иронично одмахују руком или негирају у потпуности њихове изјаве. Штавише, неретко се спрдају с таквим наводима. Међутим, свако иоле поштен и непристрасан мора признати да је збиља много тога данас први пут у историји Србије. Чак јединствен пример!

Настављамо причу о познатим градским руглима, безброј локација, мноштво питања. Једно је сигурно питање, шта даље са овим објектима? Да ли ће им икад доћи лепши дани.

Недавно су се у Житковцу састали представници удружења из културе Житковца, Удружења "Цар Лазар" Крушевац и ветерани фудбала екс Југе ради договора о заједничком учешћу у обележавању 650 година постојања царског града Крушевца.

На Фејсбуку сам због неких добрих продуховљених људи са којима се савршено разумем иако се не познајем лично.

Недеља, патерица после летњег Светог Николе. Са задовољством, на позив колектива Установе за одмор и рекреацију "Липовац", посећујем старо проверено место из раног детинства које се никад не брише из сећања.

Чувајмо планине, оне нас снабдевају са 70% посто целокупне пијаће воде. Оне су дом 25% биљних и животињских врста, али и сваком десетом становнику планете.

Мало смо парафразирали познату пословицу „зрно по зрно-погача, камен по камен-палача!“ Језички исправније било би палата, али палача се римује с погачом. Овде је реч о тридесет евра које држава Србија великодушно поклања својим грађанима.