Колумне

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

"Симулакрум није никад оно што прикрива истину, него истина прикрива да је нема. Симулакрум је истинит." - Жан Бодријар

У тренутку писања овог текста (3. март 2020.) званично је објављено да је у Србији пет особа заражено такозваним корона вирусом. Више нема шале. Док су Кинези оболевали масовно, потом Јужна Кореја и Иран, све је то изгледало далеко и неважно по нас, Србе.

Пристојни људи, који не воле тиранију, јесу мањина у Србији. Има их много мало и немоћни су пред хордом што слепо следи слепе вође које је вековима воде у провалију. Лепо је то описао највећи српски сатиричар Домановић...

"Ако довољно дуго стојиш на ивици и гледаш у амбис, једнога дана ће и амбис погледати у тебе" (Ниче). Овај текст јесте, у погледу форме, гледање у амбис јер не чини целину него је састављен из фрагмената - поступак писања је такав. Текст није уобичајен. Можда довољно дуго стојим на ивици и можда текст већ гледа у мене...

Мала бара, а много крокодила. Изгладнели рептили, у недостатку хране, кидишу једни на друге. Гризу се крволочно. Откину реп или ногу једном од оних мањих, слабијих.

Дана 7. фебруара навршава се 10 година од смрти академика, светски признатог филозофа, мислиоца и левичара Михаила Марковића.

Бојкот избора јесте легитимно демократско средство опозиције тамо где постоји аутократија. Поставља се питање стратегије: шта после? Да би бојкот имао смисла потребне су три ствари, а прва је најважнија: ванинстутуционални притисак који подразумева велику мобилизацију грађана и свакодневне масовне протесте око једног циља и уједињену опозицију да тај циљ артикулише: институционална борба за нове фер изборе и подршка међународне заједнице да до њих дође. Последње две отпадају, јер ће…

Нови морал нема везе са Ничеовим превредновањем добра и зла. То није ни традиционални хришћански морал слабих, ни иморализам јаких с оне стране добра и зла; у новом моралу улоге су опако замењене: зло је добро, а добро је зло, изопачено је нормално, нормално није нормално, егоизам то јест саможивост је врлина.

Чини се да у Србији више не може да се дише. Неки мисле да због тога што је отежано дисање, да у Србији нема живота! Међутим, то је претерано и преувеличано гледиште. Као и све у Србији, уосталом.