Колумне

Откако знам за себе, а није мало, код нас се води континуирана борба државе против криминала. Тако је било до пре двадесетак година, а у последње две деценије држава води немилосрдну борбу против мафије!

- Хајде, престани да се палиш као хепо коцкица, није то никакво чудо, обична бре центрифуга, учили смо то, зато си и добио кеца, немаш појма - покуша да ме убије у појам мој наставак физике из основне школе Срба Ивановић.

Хладно недељно јутро, изгледа да баба Марте још увек постоје. Субота, идеална прилика за лагани градски "Шпацир". Отворена широм капија, баш као некад када је то била нормална јутарња појава у мом породичном дворишту. Само овога пута није шикљала вода из чесме и није нестало неколико огревних цепанки . Решио сам да данас кренем у шетњу кроз сећања мојих средњошколских дана...

- Еј тутубане шта радиш то? Тридесет и пет година ми одзвањају ове речи мога наставника математике из основне школе, Кнежевића. Стално ми је пред очима зелена табла и мало парче креде које је обично завршавало на врху моје главе и уз благе ударце главом од таблу надовезала би се чувена реченица: "Александре муко моја, тутубане над тутубанима"- уневорзише се познати бркови.

Недељно, двадесетпрво, фебруарско рано јутро. Изгледа да небо коначно престало да плаче за човеком из раног мраза.

Давно је неко рекао да је фудбал најважнија споредна ствар на свету. Споредна је, можда, некада и био, али у последњих стотинак година свакако више није.

Пробудио сам се, поздравио дан, скувао чај, упалио Фејсбук и пред очима изађе добро познато питање: О чему размишљате, Саша?

Кад би Јохан (Јован) Апел данас устао из гроба, требали би му сигурно пола минута да пожели да се врати одакле је дошао. Овај чувени римокатолик из Аустроугарске је 1865. године отворио ручну пивару у Алексинцу тик уз обалу реке Моравице. Касније почетком 20. века управљање пиваром преузели су његови синови Јосиф и Хуберт.

Поново је сунчан фебруарски дан. Испред мене непрегледан и трновит пут, негде на обромцима Логоришта и Падалишта. Имао сам идеју да се вратим у детињство на једно старо место на које нисам крочио више од три деценије.

Средина 80-тих година, неки би рекли веселе 80-те, а оне то свакако јесу, пре него што дођоше ратне и крваве 90-те године. Са њима дођоше чудна времена и још чуднији људи, дођоше и ето и ту наспрам нас.