Duško iz Aleksinca 33 godine na vašarima prodaje sekače-oštrače "na mikrofon"

O značaju valjane i upadljive reklame, koja kupca informiše, ali i natera da želi baš to što bi prodavac da mu proda, danas je na vašaru u Kragujevcu pokazao Duško iz Aleksinca. On je prodavac oštrača i sekača “za keramiku, mermer, fasade”, a njegovim proizvodom “10 godina oštriš, 50 kilometara sečeš”.

Duško priča u mikrofon foksiran uz lice, da bi mu ruke bile slobodne da demonstrira čudo od sekača. A to je jedno od čuda svakog vašara.

Na tradicionalnom Krstovdanskom vašaru u Kragujevcu, Duško je pričao bar nekoliko sati, a kaže da tako priča 33 godine i nekoliko zemalja Evrope. Na tezgi mu dva proizvoda, pomenuti oštrač – sekač i plastična seckalica za povrće, koja “ide gratis”. Dok Duško govori, tezga je načičkana kupcima, kada sedne da bi odahnuo, niko uz tezgu ne zastane, kao da ona i ne postoji.

– Pričam ovako na svim vašarima već 33 godine. Danas u Kragujevcu, sutra možda već u Leskovcu, prekosutra u Subotici. Ajde po Srbiji, nego radio sam, isto ovo, isto ovako i po Evropi. Zarađivao sam od seckanja u Francuskoj, Španiji, Italiji, Bugarskoj. Ovaj sekač jeste jednostavna stvar, ali svuda treba nešto seći, zar ne, pita Duško u pauzi između dve “prezentacije” dok ruča neslane girice sa obližnjeg kioska.

Dok on odmara, kupci skoro da ne staju da pitaju šta on to prodaje. A onda Duško ustade, namače mikrofon i opet krenu, ulazeći u deveti sat rada i pričanja.

- Ajmo momci, da oštrite – za kose, za noževe, za kuhinjski, za lovački, za makaze, sve oštri. Seče sve momci, seče pločice, fasade, keramiku, kamen i mermer. Sve seče momci i sve oštri, 10 godina da oštriš, 50 kilometara da sečeš! Nema više muke momci, nema više brus, nakovanj, čukanje, čudesa, samo 500 dinara momci, samo 500 dinara i seckalica za povrće gratis. Samo još dve poklon seckalice, momci, samo još, dve….izvolite, priča Duško neumorno i naplaćuje dok uzima vazduh.

Pred njim najviše starijih domaćina, iz sela oko Kragujevca, onih što imaju i kosu i noževe i babu u kući koja ima tupe makaze. Prilaze i mlađi varoški domaćini, čuvši da ovaj čudesni sekač u dva lagana poteza obrađuje pločice “kada ‘oćeš kupatilo da renoviraš, sečeš pločice, praviš mozaik” nabraja i dalje Duško.

Ka njemu ispružene ruke, u njima po 500 dinara. Posmatrači i dalje gledaju, Duško i dalje priča i seče pločice, oštri noževe i poziva sve da im svojim oštračem naoštri sve što hoće “sem jedne stvari”.

Kada najzad ućuti, Dušku je teško koju reč iščupati. Valjda mu je na vašarima najmanje do priče. Spojio je par rečenica samo oko one najbitnije – kada ponosno reče da ima četiri unuka.

Duško je na Krstovdanskom vašaru u Kragujevcu prodao svu svoju robu, dok je oko 16 sati ista roba i dalje “dremala” na tezgama gde se nije čula prezentacija “na mikrofon”.

Marija Raca