Život sa manje od 50 evra mesečno

Kako je živeti sa penzijom nižom od pet hiljada dinara, najbolje zna Miroslav Radulović iz Aleksinca, koji novčanu naknadu prima kao invalid rada druge kategorije. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003, invalidima te kategorije ukinute su naknade, dok su starim korisnicima poput Miroslava, primanja i dalje daleko ispod prosečnih penzija.

Kada je aleksinačka konfekcija 2003. godine otišla u stečaj, Miroslav je imao 13 godina radnog staža. Njegova privremena novčana naknada, godinu dana kasnije, kao osobi sa invaliditetom prevedena je u invalidsku penziju. Umesto pune, po zakonu je dobio polovinu vrednosti naknade koju bi kao osoba sa invaliditetom vremenom stekao da firma nije otišla u stečaj, što je mesečno, u to vreme bilo 1.080 dinara.

"Kupim prvo lekove, pa onda platim dažbine što se može. Onda čekam da prođe 15 dana do drugog dela penzije. Tako, borba za život traje iz dana u dan", kaže Miroslav.

Vremenom je penzija usklađivana, pa je 2005. godine porasla na 4.823 dinara, koliko Miroslav prima u poslednjih devet godina.

Žalio se ovaj Aleksinčanin pre dve godine, ali, kako kaže, uzalud. Nema prava ni na socijalnu pomoć, jer majka sa kojom živi ima porodičnu penziju od 13.000 dinara. U republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da je sve u skladu sa zakonom.

Načelnica Filijale PIO u Nišu Miroslava Ilić objašnjava da je iznos penzije od 4.823 dinara zadržan dok korisnik usklađivanjem penzija ne dostigne ili ne prestigne taj iznos.

Miroslav kaže da bi bio zadovoljan sa 10-12.000, koliko se kreću penzije.

Za 20 godina, kada napuni 65 godina, Miroslav će moći u pravu penziju samo ako do tada ostvari još dve godine radnog staža.