Vongar (Sreten Božić): Srbin kojem Aboridžini veruju

Biljana  Đorović

http://www.pecat.co.rs/2012/02/vongar-sreten-bozic-srbin-kojem-aboridzini-veruju/

Život i delo Sretena Božića (Vongara), rođenog u Trešnjevici kod Aranđelovca, ispisuju jednu od najuzbudljivijih modernih duhovnih putanja. Božić se, prinuđen da napusti SFR Jugoslaviju, obreo u Parizu, odakle je, zahvaljujući prijateljstvu sa Žan Pol Sartrom, Simon de Bovoar i Samjuelom Beketom, uspeo da u potrazi za poslom stigne u Australiju i na kamili pređe pustinju Tanami… Ovo je priča o jednom nesvakidašnjem putovanju u modernoj istoriji…

Bilo je ovo putovanje koje je u potpunosti odredilo tok i smisao života Barnabira Vongara: negde na polovini  pustinje kamila je uginula, a ista sudbina se nadvila nad Božićem  koga je iz nesvesti povratio čovek crnog lica i kovrdžave kose. Kada je otvorio oči, Božić je pomislio: „Nisam znao da je sveti Petar crn“. Usledilo je čudesno vezivanje za Aboridžine koji su u Australiji toga vremena  jedva smatrani za ljude. Božić postaje Vongar („glasnik sa onog sveta“) i počinje da širom sveta pronosi istinu o stradanju Aboridžina pod nemilosrdnim ubilačkim mehanizmima pohlepnih belih kolonizatora: nuklearnim testiranjima i iskopavanjima uranijuma koji je testiran nad Abordžinima, a potom bacan na Srbiju 1999. godine. B. Vongar je bio oženjen aboridžinkom Đumalom sa kojom je imao dvoje dece, koje je morao da napusti pod pritiskom vlasti jer su strogo zabranjivale  bilo kakvu vezu sa plemenima koja su nastanjivala severnu Australiju, pa je bio prinuđen  da se iseli u Melburn u kojem živi i sada.  Nekoliko godina kasnije otpočela je njegova potraga za njima, potraga koja traje do danas. Nikada ih više nije video, niti  je ikada saznao da li su stradali od ciklona Trejsi ili od zatrovane vode iz bilabonga.
Vongarovi čudesni romani i priče  objavljivani su u SAD-u i Evropi mnogo pre nego u Australiji, u kojoj su bili zabranjivani i prećutani od strane akademskih poslenika i napadani od strane novinara, sve dok se više nije moglo zaustaviti dejstvo  istine o stradanju naroda kojem je poreknuto  pravo na život, kulturu i tradiciju.
B. Vongar je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, među kojima je i najprestižnija australijska nagrada „Emeritus“ za izuzetan doprinos australijskoj literaturi. Za Nuklearni ciklus dobio je i nagradu  „The P.E.N International Award (USA)“ 1986. godine. Univerzitet u Kragujevcu dodelio mu je titulu počasnog doktora  2009. godine, a konačno su i na srpskom jeziku počela da se objavljuju sabrana dela B. Vongara.  U ediciji „Jasen“ iz Beograda,  kao prva knjiga Sabranih dela pojavila se najpre izvanredno uzbudljiva autobiografija B. Vongara „Dingovo leglo“, potom  romani  „Raki“ i „Karan“, a planira se pojavljivanje  antropoloških spisa posvećenih aboridžinskim mitovima  i Papui Novoj Gvineji, potom romani „Valg“, „Lov na čoveka“  i poslednji roman „Vidar“ koji će se  prvo pojaviti na srpskom jeziku kao krunski dokaz da je B. Vongar srpski pisac. Roman će biti objavljen sa autorovim predgovorom, u kojem će Vongar objasniti svoju pripadnost srpskom jeziku i kulturi.
Australijski pisac i režiser Džon Mandelberg snimio je 1994. godine izvanredan dokumentarac o životu i delu B. Vongara: „A Double Life. The Life and Times of B.Wongar“, koji je između ostalih dobio i nagradu Međunarodnog filmskog festivala u Njujorku.