Nepoželjni azilanti

Sudeći po raspoloženju lokalnih vlasti u nekim opštinama, onima koji ubuduće budu tražili azil u Srbiji, nalaženje smeštaja moglo bi da bude još teže. Posle protesta zbog azilanata u Banji Koviljači i spekulacija gde bi još mogli da budu otvoreni centri za njihov prihvatak, u pojedinim gradovima unapred se protive takvoj ideji.

Dušan Ostojić iz Aleksinca kaže da se da se građani ne protive niti imaju bilo šta protiv ljudi druge boje kože ili nacije, međutim, imaju cilj da državi skrenu pažnju na nazaposlenost i mogućnost boljeg iskorišćavanja tog prostora koji bi eventualno bio namenjen smeštaju azilanata.

"Imamo motiv da jedan motiv, a to je da državi skrenemo pažnju da je jako važno da 8.500 nezaposlenih reši svoj problem tako što će u tom prostoru, koji je geostrateški interes od 17 hektara, pored Koridora 10 da otvori neku fabriku, industrijsku zonu, neki privredni objekat", rekao je Ostojić.

I u Surdulici, koja se u medijima pominje kao potencijalno prihvatilište za azilante, smatraju da bi lokalnu kasarnu trebalo ustupiti budućim investitorima.

Ipak, na pitanje da li su taj objekat već nudili nekome kao poslovnu lokaciju, u opštini kažu da je uslov da raspolažu kasarnom da Ministarstvu odbrane plate 11 miliona evra.

"Opština Surdulica nema para da plati to, tako da nismo ni mogli da planiramo nešto na toj lokaciji. Sigurno je bilo interesenata pošto Surdulica ima privredu najjaču u Pčinjskom regionu. Ima ljudi koji bi hteli da taj prostor koriste za pogone ili škole", rekao je Novica Tončev, predsednik Opštine Surdulica.

Licitacije sa smeštajem

Građani su podeljeni - dok jedni kažu da plan nije dobar jer "ima male dece koja idu u školu", drugi pak tvrde da ti ljudi treba da se zaposle u nekoj firmi, koja bi bila na tom prostoru bila otvorena.

Iz vlade poručuju da ne treba licitirati gde će biti novi centri i najavljuju nove mere za rešavanje tog problema.

"Zaštitićemo se tako što ćemo sa jedne strane tražiti da potpišemo protokol o readmisiji sa Makedonijom, da bi azilante koji dolaze iz Makedonije mogli da vratimo tamo", rekao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

"Makedonija odbija potpisivanje tog sporazuma iz ovog razloga. Pojačaćemo kontrolu na granici, sankcionisaćemo sve one koji pomažu azilantima ilegalno, potrudićemo se da procedura za dobijanje azila bude brža", istakao je Ljajić.

O značaju hitnog usvajanja ovih mera dovoljno govori i činjenica da je od početka godine u Srbiji oko 2.700 imigranata tražilo azil. Primera radi, u 2008. takvih zahteva bilo je samo 50.

Dačić: Nerazumevanje suštine problema

Ministar policije Ivica Dačić izjavio je da veliki broj azilanata ne treba da bude u jednom mestu kao u Banji Koviljači, ali pozvao građane da imaju razumevanja za strane azilante.

"Mi želimo da naši ljudi idu u inostranstvo, a kada oni dođu ovde, onda se pravi problem", rekao je Dačić.

Ministar navodi da će ove godine broj azilanata u Srbiji biti 5.000, a da ih je u Banji Koviljači bilo između 700 i 800, iako je tamošnji kapacitet od 80 do 100.

"U rešavanje tog problema uključila se i Vlada i sada treba da vidimo gde ćemo ih smestiti, ali počinju demonstracije i štrajkovi, čak i u onim sredinama gde nije bilo reči da će biti premešteni. To je dokaz koliko često ne razumemo suštinu ovog problema, a od drugih zemalja tražimo razumevanje za naše azilante", rekao je Dačić.