Profi kolonijlaizam

Da bi došao ozbiljan proizvođač mesa i prerađevina država Srbija je napravila čitavu strategiju zasnovanu na ovom privilegovanom investitoru.

Sve što je tražio to je i dobio.

Promenjen je zakon o poljoprivrednom zemljištu tako da će gospodin Tenis i slični moći sasvim legalno da preotmu trećinu državne zemlje u svakoj opštini.

U Alibunaru kao pilot projekat pojavila se ureba lokalnih vlasti o broju svinja koje jedno gazdinstvo može da drži.

Obavljen je interventni uvoz žive stoke ne bi li se katastrofalna cena tovljenika održala tako da bankrotira većina domaćih proizvođača. Zbog izveštavanja o ovome ukinuta je emisija "Dobra zemlja" autora Uroša Davidovića.

Konstruisana je afera Matijević ne bi li se oslabila konkurencija.

Da li iko misli da će Tenisova tehnologija biti bolja od Matijevićeve?

Sve u službi stranog investitora.

Ugasiće se na desetine hiljada radnih mesta, odnosno malih poljoprivrednih gazdinstava a kao pravi podvig i revolucija u stočarstvu predstaviće se otvaranje hiljadu radnih mesta kod Tenisa.

TENIS NA LOŠEM GLASU! Vučić dovodi firmu koja se bavi izrabljivanjem radnika i mutnim poslovima

Nemačkog proizvođača mesa „Tenis“, koji navodno planira da uloži 200 miliona evra u Srbiji, prati negativan publicitet. Naime piše se o izrabljivanju radnika, proneverama i mutnim odnosima s Kremljom.

Veći deo zaposlenih u Tenisu nema stalne ugovore već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi sef firme Klemens Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine.

„Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, tvrdi on. Međutim, drugačije smatraju u pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije, gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.

Ova velika porodična firma poznata je i po mnogobrojnim skandalima. Nakon što je 2008. Nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.

Klemens potpuno otvoreno i opušteno govori o svom prijateljstvu sa Vladimirom Putinom, a nemačka štampa pisala je o mogućim tesnim vezama Gasproma sa ogromnim profitom koji Tenis ostvaruje.

Tenis industrija mesa u Srbiji na jesen

Temelji za prvih pet farmi koje će nemačka kompanija „Tenis“ izgraditi u Srbiji biće izliveni najkasnije za tri meseca.

Prvi objekti, nići će u Plandištu, Sečnju, Odžacima, Čalmi i Apatinu, a uzgoj svinja u njima bi trebalo da počne u novembru. Cilj ove kompanije je da u narednih godinu dana u Srbiji podigne još 15 farmi.

„Nemci ne žele da kupe nijedan poljoprivredni kombinat koji je u procesu privatizacije, jer hoće da izgrade objekte po svojim standardima“, objašnjava izvor lista. Jednom nedeljno njihovi stručnjaci dolaze u Srbiju i detaljno su razradili plan poslovanja. Izračunali su da im se više isplati da grade, nego da renoviraju postojeće farme.

Vlada Srbije i Privredna komora Srbije uključene su u pregovore sa investitorom iz Nemačke, koji planira da uzgaja oko 80.000 svinja godišnje. Trebaće im, međutim, mnogo više krmača nego što mogu da proizvedu i zbog toga planiraju da naprave široku mrežu kooperanata.

„Po farmi im treba 3.000 hektara obradivog zemljišta, koje će uzeti u zakup, kako bi proizvodili hranu za životinje“, objašnjava izvor Večernjih novosti. – Investitor je najviše zainteresovan za Vojvodinu i Mačvu, jer u tom kraju postoji tradicija uzgoja svinja. Odgovara im i što postoje velike površine obradivog zemljišta zbog stočne hrane, za razliku od drugih delova Srbije gde su posedi isparčani. Insistiraju na izgradnji novih tovilišta, po standardima koji zadovoljavaju njihove kriterijume.

„Smatrama da je to pozitivna investicija i da će ona da pomogne jednom broju individualnih proizvođača da uposle svoje proizvodne kapacitete“, rekla je ministarka poljoprivrede novinarima, podsećajući da je u realizaciji projekta najavljeno direktno ili indirektno upošljavanje oko 8.000 ljudi. Međutim, broj ljudi koji se planira uposliti od strane nemačke kompanije se dosta razlikuje od ovog gledišta.

Naime, čitava ta kompanija, sa sedam fabrika u Nemačkoj i jednom u Danskoj, ima ukupno 8.000 radnika.

Ukoliko ulaganje nemačke firme bude teklo po planu, biće im potrebno nekoliko stotina radnika koji će biti angažovani na poslovima od proizvodnje hrane za životinje do uzgoja svinja.

Radnici sa jugoistoka Evrope nisu nepoznati Klemensu Tenisu. Zapravo, oni su ga često dovodili na naslovne strane novina. Veći deo Tenisovih zaposlenih nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine.

„Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, tvrdi on. Drugačije smatraju u pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije, gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.

Kako to obično biva sa velikim porodičnim firmama, novine se za njih interesuju najčešće tokom skandala. A Tenis ih ima poprilično. Nakon što je 2008. Nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.

Pitanja su : “ Da li mi treba da pomažemo nemačkom gigantu sa 15000 ha oranica? Zašto ne iskoristimo tu zemlju i pomognemo sopstvenim proizvođačima svinja? Da li je moguće da nismo pametni da to sprovedemo sami? Dali  srpska kompanija ima mogućnost da dobije sličnu pomoć u Nemačkoj ukoliko planira da investira na njenoj teritoriji u bilo kom obliku?“

Obzirom na probleme koji postoje u stočarstvu, konkretno u svinjarstvu gde mi ne možemo kao država  da rešimo problem tržišta i otkupimo 25 000 tovljenika, postavlja se pitanje kako će se naši tovljači svinja nositi sa proizvodnjom od 80 000 tovljenika sa prvih 5 Tenisovih  farmi koje se planiraju na jesen? Šta će se desiti sa tim talasom mesa kao i činjenicom da se u našoj zemlji svake godine  smanji broj potrošača za 35 000 zbog negativnog prirodnog priraštaja?

Izvor: B92